Сличне резолуције које говоре о геноциду који су починиле османлијске власти, усвојили су многи парламенти широм света, од руске Думе до Парламента Француске. Европски парламент је 1987. године употребио овај термин да означи погром у коме је страдало милион и по људи.
Тридесет година касније Парламент позива Турску да призна геноцид и „помири се са својом прошлошћу“. Европски парламентарци су одали почаст јерменским жртвама које су „изгубиле живот у Османлијској империји“ и позвали на оснивање међународног дана комеморације геноцида. Та одлука је разгневила Анкару.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган пожурио је да саопшти да ће му мишљење европских парламентараца „ући на једно, а изаћи на друго уво“, као и да не „долази у обзир да се Турска каља причама о геноциду“. Турске власти су се успут подсмехнуле легитимности Европског парламента, који је изабран са само 42 одсто гласова.
Поруке европских парламентараца нису имале ни изблиза толики одјек као оне које је у базилици Светог Петра два дана раније упутио папа Фрања.
„Човечанство се суочило са три неизрециве трагедије током протеклог века: прва је она о којој се обично говори као о `првом геноциду 20.века`, која је погодила ваш јерменски народ“, рекао је папа обраћајући се представницима јерменске цркве.
Папа Фрања, који је пре него што је изабран за поглавара у Ватикану одржавао блиске везе са јерменском хришћанском заједницом у Буенос Ајресу, говорио је о овом осетљивом питању у контексту погрома над хришћанима на Блиском истоку.
Француски „Фигаро“ је тон његове изјаве упоредио са „топовском паљбом“, иако је пре њега „о првом геноциду 20. века“ говорио папа Јован Павле II. Изјаве католичког поглавара често задиру у сферу геополитике, и имају далеко већи учинак од иступања многих шефова држава и влада. Зато је на њу одмах реаговао турски министар спољних послова, који је на Твитеру написао да је без „легалних основа“ и да се не заснива на „историјским чињеницама“.
Полемику је изазвала и одлука турских власти да се церемонија обележавања битке на Галипољу, уместо 25, одржи 24. априла, на стогодишњицу геноцида. Јерменски представници су то назвали ниским политичким маневром. Комеморативним свечаностима поводом ове битке у којој је поражена британска морнарица у Првом светском рату присуствоваће принц Чарлс, као и премијери Аустралије и Новог Зеланда, док ће у Истанбулу бити одржана комеморација погрома над Јерменима.
Светски државници, међу којима су председници Русије и Француске, као и британски премијер, окупиће се у исто време у главном граду Јерменије, где ће бити приређена главна церемонија обележавања геноцида.
Реакције турских власти не чуде Душана Спасојевића, бившег амбасадора Србије у Турској, који сматра да су биле унапред припремљене, јер је било очекивано да ће ово питање поново бити покренуто на стогодишњицу погрома.
„Чињеница је, међутим, да се овакве ствари често политизују, да се злочини извлаче из историјског контекста и стављају у актуелни политички тренутак“, каже Спасојевић.
„Сарадња Москве и Анкаре била је логичан одговор на третман који је Турска добила од НАТО-а, САД и ЕУ“, додаје Спасојевић.
Владимир Ајзенхамер са Факултета за безбедност сматра да би резолуција Европског парламента о геноциду имала другачији тон да нема скретања спољне политике Анкаре. Разлог је разочарање Европском унијом са којом су преговори о приступању на мртвој тачки, али и савезницима попут НАТО-а и Вашингтона, због подршке Курдима и маргинализовања њене улоге на Блиском истоку.
„Ова сарадња у којој Турска види шансу да оснажи своју улогу у региону, мрси конце Европској унији и САД, због чега Турска сноси последице“, оцењује Ајзенхамер.
У осетљивом односу снага на међународној сцени уздрманој кризама на Блиском истоку, у Африци и на истоку Европе, ни питање геноцида над Јерменима није лишено геополитичке рачунице.