Ученици новосадских гимназија ове године су у прилици да током три фестивалска дана сусретну и поразговарају са седморо угледних писаца из Србије, Македоније, Хрватске, Италије, Немачке, Велике Британије, Русије и Аргентине.
Поред овогодишњег лауреата фестивалског признања за прозно стваралаштво, руског писца Евгенија Водоласкина, гости деветог „Прозефеста“, међународне књижевне манифестације замишљене с идејом да младим људима омогући директан контакт с писцима и разговор о њиховим делима, биће Саманта Швеблин, Весна Голдсворти, Бора Ћосић, Ото Хорват, Гоце Смилевски и Дамир Каракаш.
Евгениј Водоласкин, кога многи називају „руским Умбертом Еком“, пре одласка у Нови Сад, посетио је Руски дом у Београду. Веома се, како је рекао, обрадовао позиву да посети Србију коју доживљава као родну земљу.
„Када сам данас гледао из авиона на куће у Београду, размишљао сам о томе да је ово земља која ми је веома блиска, иако никада раније нисам био у њој. Такво осећање нисам имао ни према једној другој земљи“, рекао је Водоласкин.
Србија га је одувек веома интересовала, а пре свега због чињенице да је реч о, како је рекао, „првокласној књижевној земљи“.
„По концентрацији првокласних писаца Србија је готово на првом месту у Европи. У тако малој земљи толико је писаца који су познати широм света. Али моја осећања се према Србији не ограничавају на књижевност. Иако нисам сентименталан човек и ретко размишљам у појмовима као што је ’пријатељство народа‘, у случају Србије делим опште руско расположење, а то је осећање пријатељства према овој земљи“, рекао је Водоласкин.
Руски писац, чије је романе „Отимање Европе“, „Соловјов и Ларионов“ и „Лавр“ у преводу на српски језик објавила новосадска „Агора“, рекао је да се изузетно радује награди коју је управо добио.
„Добио сам многе велике награде, или сам био на ужим списковима за престижне награде у Русији, а ово ми је прво међународно признање. Читао сам руску штампу ових дана и видео да с великим уважавањем пишу о овој награди. Пишу да је то једна од највећих и најважнијих европских књижевних награда“, рекао је Водоласкин.
Евгениј Водоласкин рођен је 1964. године у Кијеву. Ради у Институту за руску књижевност у Санкт Петербургу, а од 2012. уређује алманах Пушкинског дома „Текст и традиција“.
Поред романа „Отимање Европе“, „Соловјов и Ларионов“ и „Лавр“, написао је и стотинак научних радова о старој руској књижевности, као и дела из области лингвистике.
Досадашњи добитници награде „Милован Видаковић“ су Милорад Павић, Алберто Мангел, Ђерђ Конрад, Клаудио Магрис, Давид Гросман, Слободан Тишма, Давид Албахари и Милисав Савић.
Домаћин и организатор „Прозефеста“ је Културни центар Новог Сада, који се и ове године побринуо да ученицима омогући да прочитају књиге аутора који долазе на фестивал како би могли да разговарају с њима.
