У саопштењу је Министартсво навело да Закон о културним добрима јасно дефинише да културна добра могу бити у свим облицима својине, али да је власник дужан да чува, одржава и користи филмску грађу у складу с мерама заштите које утврђује Југословенска кинотека.
Законским одредбама прецизирано је и да власник не сме да користи филмску грађу у сврхе које нису у складу с њеном природом, наменом и значајем или на начин који може довести до њеног оштећења.
„Не сме ни да распарчава збирке, колекције и фондове филмске грађе без утврђених услова и сагласности Југословенске кинотеке, као ни да уступа филмску грађу на коришћење страном држављанину без дозволе Министарства културе и информисања“, пише у саопштењу.
Министарство је подсетило да филмска грађа није била угрожена у „Центар филму“, „Дунав филму“ и „Унион филму“ чија је власничка структура такође промењена.
„Јавности је у потпуности доступан њихов филмски фонд, тако да публика и даље несметано може да гледа ремек-дела, попут филмова 'Маратонци трче почасни круг', 'Ко то тамо пева', 'Отац на службеном путу', 'Сјећаш ли се Доли Бел', 'Мајстор и Маргарита', 'Јутро', 'Кад будем мртав и бео', 'Заседа', 'Национална класа', 'Буђење пацова', 'Специјално васпитање', 'Посебан третман'“, набројало је Министарство.
У саопштењу се додаје да је Комисија за ванредни надзор коју је формирало Министарство, утврдила да Југословенска кинотека није донела ниједно решење којим се неко дело утврђује као културно добро, и то не само у случају „Авала филма“, већ ни из целокупне своје архиве.
Комисија је, како је навело Министарство, утврдила и да Југословенска кинотека никада није формирала Регистар културних добара, нити Централни регистар филмске грађе, који су прописани решењем о заштити.
„Упркос томе, захваљујући мерама ванредног надзора које је Министарство културе и информисања предузело први пут у својој историји, заштита културних добара и филмске грађе биће извршена на прописан и адекватан начин“, пише у саопштењу.
Министарство је напоменуло да „Авала филм“ није угашен, већ да је изашао из стечаја „што отвара сасвим нове перспективе пословања у односу на фирму у стечају чији дугови износе три милиона евра и у чијим девастираним просторијама је последњи филм снимљен далеке 1997. године“.
„Крајње су неодмерене и паушалне тврдње да ће у будућности бити могућа приватизација и неких националних институција културе од највећег значаја“, навело је Министартсво и додало да правни поредак Србије апсолутно искључује ту могућност.
