„Мислим да је Приштини тромесечним одсуством Срба из косовских институција послата политичка порука да досадашња сарадња са представницима Срба мора да се промени и да смо ми ту да бранимо српски народ на поштен начин и до краја“, овим речима у разговору за Спутњик потпредседник Владе Косова Бранимир Стојановић објашњава одлуку листе Српска да се врати у приштинске институције, после договора са коалиционим партнерима из албанских редова.
Да ли је неучешћем листе Српска у раду приштинских институција нанета и нека штета Србима на Космету?
— У периоду у којем нисмо учествовали у раду косовских институција сигурно је да су донете неке одлуке на које нисмо могли да утичемо, а које нам не иду у прилог. То говори да морамо да будемо део власти уколико желимо да одлучујемо о сопственом животу. Верујем да ће се кроз конкретне кораке и одлуке које буду донете у наредном периоду, то и видети и на терену, јер ће моћи слободније и нормалније да се живи.
Шта је превагнуло у одлуци да се вратите у институције Приштине?
— Да неће бити једностраних потеза који утичу на наш живот. Пре свега смо се сагласили око поступака приватизације који би могли да се десе у српским срединама, односно, да без наше сагласности, таквих великих приватизација нема. Разговарали смо и о Заједници српских општина која мора да буде формирана, то је нешто врло важно, а састанак два премијера у Бриселу пре неки дан је допринео стварању боље атмосфере по овом питању. Међутим, оно што нас је можда највише натерало да се вратимо у косовске институције су проблеми који постоје, јер у овом времену до сада, живот Срба се није набоље променио. Важно је да будемо на местима на којима се одлучује и да на тим местима доносимо одлуке које ће мењати Србима живот набоље.
Који су први потези и на шта ћете усмерити своје снаге?
— Прво морају да се именују сви заменици који нису именовани, а које, по основном споразуму са нашим коалиционим партнерима, припадају нашој листи. После тога, акценат нашег рада ћемо ставити на повратак, на повећање броја Срба у институцијама на свим нивоима. Радићемо врло брзо на формирању нових међуминистарских група које ће се директно бавити тим двема темама. Такође, врло је важан број Срба у правосудном систему и начин на који се српски проблеми третирају у правосуђу. Имамо извештај о томе колико предмета још увек стоји, колико има накарадних пресуда. Морамо да видимо који су то механизми да, као извршна власт, утичемо на правосуђе и неке ствари променимо, како бисмо помогли нашим људима да добију своја права и да могу да користе своју имовину коју данас не користе. Имовина и права Српске православне цркве су за нас такође битни. На многим местим постоје проблеми узурпације. Постоје проблеми где Српска црква не може да укњижи своју имовину. Питање безбедности је апсолутно у нашим приоритетима, јер наши повратници у Истоку и у Клини данас живе у страху, често се дешавају паљевине и крађе. Косовска полицијска служба мора да побољша свој састав, већи број Срба у полицији је врло важан и у том смеру ћемо такође радити. Поред овога мораћемо да се бавимо и већим притиском на привредну активност, јер без привреде нема услова за младе људе да се запошљавају и да остану да живе и раде на Космету.
Да ли сте разговарли са коалиционим партнерима о ситуацији која је настала после захтева Тачија да дође у Београд и одлуке Београда? Да ли такве ствари утичу на ваше односе?
— Односи између званичног Београд и Приштине никада нису били идеални и сигурно неће ни бити дуже време. Таквих трзавица ће бити и у будућности и важно је да се ми фокусирамо на оно што можемо да променимо. Директан дијалог је зато врло важан.
ЕУ је одобрила ССП Приштини, да ли је то за Србе са Косова добра вест или не?
— Све што ће омогућити владавину права и допринети бољем поштовању људских права Срба на Косову и Метохији нама одговара. Ово ће бити само једна успутна станица ка изградњи бољег система који мора да се створи, и у том смислу ће бити усмерена наша пажња. Оно што су политички делови одлука међународних организација је нешто на шта ми нити можемо да утичемо, нити желимо да коментаришемо. Оно што нас занима је шта ће то практично да значи, каква је практична корист за наше људе на Косову. Ми морамо да се фокусирамо на формирање Заједнице српских општина, и да кроз тај правни оквир и те институције створимо за себе све механизме које данас немамо, а који су нам неопходни да бисмо остали и имали пристојан и нормална живот.
У парламенту Косова чека нас Резолуција о злочинима Срба над Албаницима, и акт о оснивању Суда за ратне злочине ОВК.
— Сама Резолуција је бесмислена и то смо рекли нашим коалиционим партнерима. Ако то дође на дневни ред у парламент ми ћемо, наравно, бити против. То је популистичка мера једног дела Приштине, који не може да објасни зашто се Суд за ратне злочине ОВК ствара, и зато тражи алиби и изговоре како би се лакше прогутала горка пилула. То је непотребно и само може да погорша односе између Београда и Приштине у времену кад они морају да се поправљају. С друге стране, оснивање Суда подржавамо од самог почетка, и верујемо да без формирања тог Суда и његовог квалитетног рада неће моћи да дође до суштинског помирења између Срба и Албанаца. Зато је важно да тај суд буде формиран и да почне са радом, како би људи који чекају одговор после извештаја Дика Мартија и онога што је изречено у том извештају, по први пут чули где су и на који начин Срби страдали, просто видели резултате и ко је то урадио, да би ти људи били кажњени. Породице несталих очекују да тај суд казни оне који су одговорни за те злочине.
Како тумачите изјаве из Приштине да се Београд превише меша у политику косовских Срба?
— У Приштини није тајна да постоји фобија од свега што долази из Београда. Срби су природно везани за Београд и никада неће одустати од тога, иако би многи вероватно желели да виде да та веза слаби, и да се однос Срба према Београду мења. То се неће десити и оно што је за нас важно је да добронамерни људи у Приштини схвате да ми не комуницирамо са Београдом на начин да радимо било шта против Албанаца. Ми желимо да свој живот направимо нормалним и да се боримо за своја права. Ми смо део овог националног бића и никад нећемо да пристанемо да будемо нешто мање од тога.
