„Политика САД доприноси зближавању Кине и Русије, што може да се претвори у ’најгори кошмар‘ Вашингтона“, каже Краус у интервјуу за Спутњик.
Према његовим речима, Америка, у свету који све више постаје мултиполаран, губи статус прве економије, док земље у развоју „брзо стичу поене“.
Он истиче да су на том путу Сједињене Америчке Државе направиле велику грешку.
10 years ago the US added to world economy 139% more than did China. China slowdown today? China 39% more than US pic.twitter.com/EF0iqrDXm4
— Danny Quah (@DannyQuah) April 15, 2015
„Уместо да покуша да привуче Пекинг на своју страну постепеним увећањем удела Кине у међународним финансијским институцијама, Вашингтон је навео Кину на помисао да створи паралелне институције“, истакао је он.
При томе, како каже Краус, очигледно је да Кина тежи да створи систем који јој је повољнији — она се дистанцира од доларског система и ствара организације које конкуришу финансијским институцијама под контролом САД, као што су Светска банка и ММФ.
„Истовремено нападајући Русију и тежећи да сузбију Кину, САД доприносе савезу између ове две земље, што може бити њихова најгора ноћна мора“, додао је Краус.
Експерт је подсетио да је 1945. године Америка чинила нешто више од 50 одсто светског БДП-а, па је било логично да Вашингтон створи систем који је ће служити као основа за нови светски финансијски поредак.
„У природи великих сила је да тако раде, па Сједињене Државе нису ни прве, ни последње“, каже Краус.
Важно је, према његовим речима, напоменути да Америка данас чини око 20 одсто светског БДП-а, док се Кина појављује као највећа економија, извор глобалног привредног раста, највећи увозник индустријских роба, а све више и као највећи извор инвестиционог капитала широм света.
Why is China in 'crisis' with 7.4% GDP growth & US is 'booming' with 2.4% growth? http://t.co/pw7zZzUzuT @JohnRoss43 pic.twitter.com/EaXND7ThLC
— michael burke (@menburke) February 24, 2015
Експерт је додао и да је по паритету куповне моћи економија ове азијске земље постала нешто јача од економије САД.
Разумљиво је, сматра даље Краус, због чега Кина тежи да створи систем који ће јој бити од користи, истовремно се удаљавајући од система трговине заснованог на долару, а успостављајући финансијске институције које ће моћи да парирају организацијама које су под руководством САД, попут Светске банке, Међународног монетарног фонда (ММФ), Развојне банке и других.
На иницијативу Кине, прошле године је формирана Азијска банка инфраструктурних инвестиција. Циљ банке је финансирање инфраструктурних пројеката у региону Пацифичког дела. Оснивачки капитал банке износи 100 милијарди долара. Како је саопштило Министарство финансија Кине, до сада има 57 држава осивача банке, а међу њима је и Русија.
Експерти виде Азијску банку инфраструктурних инвестиција као потенцијалног конкурента Међународном монетарном фонду и Светској банци.
После саопштења о успесима Азијске банке инфраструктурних инвестиција, амерички министар финансија Џејкоб Лу је упозорио да међународним финансијским организацијама у САД, као што су Светска банка и ММФ, прети губитак поверења.
