Аналитичари сматрају да ће се инсистирати на имплементацији већ договореног и спровођењу од раније познатих услова.
Подвлачење црте за већ договорено
Професор међународних односа на Факултету политичких наука и бивши дипломата Иво Висковић каже за Спутњик да су сви захтеви већ познати и зато сматра како ће Штајнмајер инсистирати да види шта је од договореног спроведено, а шта није.
Према Висковићу, посебно ће бити анализирана примена Бриселског споразума.
Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику такође сматра да се од посете шефа немачке дипломатије Србији може очекивати инсистирање на имплементацији до сада договорених споразума између Београда и Приштине.
На питање да ли се осим нових захтева може очекивати и нека Немачка понуда у виду „шаргарепе“ Србији, Ђукановић за Спутњик понавља да ће теме имплементације споразума доминирати, а „што се тиче те шаргарепе, мислим да ћемо још неко време сачекати“.
Косово — питање свих питања
Уочи доласка у посету Србији Штајнмајер је поручио да је Европска унија од почетка приступних преговора јасно ставила до знања Србији да као предуслов за пријем у чланство очекује од Београда свеобухватну нормализацију односа са Приштином у облику правно обавезујућег споразума.
Да је Косово питање свих питања у евроинтеграцијама Србије потврдио је током викенда и премијер Александар Вучић понављајући да очекује отварање првих поглавља у преговорима са ЕУ у јуну, а најкасније у септембру. То није зато што Србија није обавила свој посао из области реформи, како је истакао премијер, већ је једино питање које се поставља Косово.
Аналитичар Душан Јањић објашњава за Спутњик да се пуна нормализација уређује тим правно обавезујућим уговором, који не треба везивати за признање Косова.
„Услов да бисте ушли у ЕУ јесте да немате спор са суседом око границе, а не око статуса“, прецизира Јањић.
Он још каже да је Србија испунила 7 од поменутих 11 немачких услова.
„Остаје још четири. Колико знам, та четири су већ договорена на прошлом састанку и остаје да се то на неки начин верификује осмог или деветог маја. Не бих се изненадио да се деветог маја тај договор назове други оквирни споразум“, закључује Јањић.
Тај евентуални споразум, сматра Јањић, омогућио би Европском савету и комисији да покрену процедуру заказивања прве међувладине конференције, односно отварања преговора.
Та одлука, додаје Јањић, може бити донета у јуну, а преговори могу почети у октобру или новембру.
Трагање за компромисом
Ни за професора Ива Висковића свеобухватни споразум не значи признање Косова.
„Они инстистирају на правном акту, а с друге стране Србија не може да потписује међународне споразуме са Приштином“, констатује Висковић за Спутњик.
Међутим, професор Висковић очекује да ће се тражити компромисно решење.
„Дипломатски преговори и постоје због тога јер се не очекује тренутно решење, већ се даје време за решење“, закључује Висковић.
