Јер, после „удара“ у Бугојну и Сарајеву, реч је о првом нападу вехабија на територији Републике Српске, на само неколико стотина метара од Малог Зворника и Србије.
Бруталност, безобзирност и одлучност Ибрића, који је и сам настрадао у размени ватре са полицајцима, да остави „вехабијски печат“, највероватније није нешто што је изашло само из његове главе, већ из глава оних који овакве и сличне младиће користе у име Алаха зарад убијања недужних људи, попут зворничког полицајаца Драгана Ђурића.
Младић који је у Зворнику завршио Медицинску школу „одужио се“ свом граду и суграђанима на монструозан начин, по рецепту који је спреман у неком од центара зла, које се одавно надвило над БиХ, али многи то не желе ни да чују, а камоли да признају. И док су највиши званичнци Српске и БиХ у уторак најоштрије осуђивали терористички напад у Зворнику уз поруку да полицијске и безбедносне агенције у земљи морају одмах реаговати и заштитити грађане и институције од овог зла, живот се у граду покрај Дрине полако нормализовао. Било је приметно појачано присуство припадника полиције.
Министар унутрашњих послова РС Драган Лукач рекао је да је ситуација у Зворнику након терористичког напада редовна и да је увиђај завршен. „Сада се испитују докази и идемо даље у рад са Агенцијом за истраге и заштиту БиХ. Видећемо шта ће истрага показати“, рекао је Лукач.
Стручњаци, међутим, истичу да Зворник није случајно изабран за место напада и истичу да у БиХ, према званичним подацима безбедносних агенција, има око 100.000 вехабија, међу којима је око 4.000 особа опасних по безбедносну ситуацију и које су већ евидентиране у безбедносним системима земље. Вехабије су БиХ дошле за време рата и као муџахедини су ратовали на страни такозване Армије БиХ. После рата остали су да живе у БиХ, што им је омугућио ратни политички врх на челу са Алијом Изетбеговићем и Странком демократске акције.
Џевад Галијашевић, експерт за борбу против тероризма, каже за Новости да су вехабије заузеле велики део БиХ и да их има у сваком делу државе.
„Највише их има у пограничним местима између Федерације БиХ и Републике Српске, попут Маоче, али и око Травника и Жељезног Поља код Зенице“, каже Галијашевић.
„У суштини, вехабија има на сваком кораку у БиХ. А Зворник је веза између Србије и Републике Српске. То је мост и спона српског народа са две обале Дрине. Овим терористичким нападом вехабије шаљу јасну поруку да је Дрина граница између БиХ и Србије, а не никакав мост и спона српског народа“.
Полицијска станица је, како тврде безбедносни аналитичари, одабрана са циљем да се пошаље порука да вехабије могу да нападну најчуваније објекте у Српској, односно једину оружану силу Републике Српске — МУП РС.
Аналитичари сматрају да Ал Каида поруке увек шаље нападајући пре свих цивилне циљеве. Када желе да пошаљу поруку да су веома ојачали на неком подручју, онда се иде у акције напада на оружане силе. Када се говори о потенцијалним метама у Српској, ту нема правила. Сваки објекат и свако место где се окупљају грађани може бити потенцијална мета. Али и ту мора бити јасна ситуација да би неки напад са великим бројем жртва донео и још јачу акцију и отворен сукоб са вехабијама у БиХ.