Овај хрватски пројекат који вреди око 1,4 милијарде евра, актуелизован је 2012. године, а градња би могла да почне за две године, пише Вечерњи лист. Према тадашњим обећањима цео пројект би требало да буде готов до 2020. године, пише Вечерњи лист.
Осим што се у београдском и загребачком пројекту ради о великим инвестицијама уз обалу Саве и што им називи слично звуче, ипак је реч о два потпуно различита пројекта.
„Нема разлога да се тај пројект не реализује, али динамика какву наша Влада има таква је каква је“, истиче бивши први потпредседник Владе Хрватске Радимир Чачић уз констатацију да је и његов наследник на министарском месту Иван Врдољак прихватио пројект „Загреб на Сави“ са идејом о стамбено-пословној области.
Међутим, директор фирме „Програм Сава“ Дубравко Понош истиче да је урбана регенерација обала Саве у Загребу тек на шестом месту од укупно 13 сегмената због којих се кренуло у тај пројект који води његова фирма и која је основана баш за ту сврху.
„Загреб на Сави“, како се наводи, покренут је највише због решења проблема водоснабдевања, одбране од поплава, заштите околине и коришћења хидроенергетских потенцијала тока Саве, мада су раније неки политичари говорили о градњи пословних и стамбених грађевина на обалама Саве, али и о градњи комплекса Владиних зграда.
Лист, такође, истиче да је битно да је пројект у високој мери дефинисан и да је постигнута сагласност око пројекта са десетак кључних институција, што у Београду, како наводе, није био случај.
Како кажу, Загреб на Сави нема интенцију уређења простора и објашњава да су се при развоју тог пројекта разрађивале три опције.
Једна је да се изграде нови прагови који би контролисали Саву и подземне токове, друга је градња пет великих хидроелектрана, а трећа опција је прокоп канала Сава-Сава, односно да се постојећи канал Сава-Одра у најближој тачки опет повеже са Савом.
У склопу те треће опције је и градња седам хидроелектрана, три велике — Подсусед, Пречко и Сисак, као и четири мале — Јарун, Шанци, Петрушевец и Ивања Река.
За спајање Саве с каналом требало би да се прокопа пет километара новог канала. Градња ХЕ Подсусед стајала би око 260 милиона евра, ХЕ Пречко 164 милиона евра, а ХЕ Сисак 213 милиона евра. За градњу четири мале хидроелектране потребно је уложити 213 милиона евра.
Тих седам хидроелектрана годишње би производиле око 636 гигаватчасова електричне енергије, што је 23 одсто укупне годишње потрошње Загреба.
Трећом опцијом би се у Загребу уз обалу Саве ослободило око 350 хектара земљишта. Савом би кроз Загреб могли да плове мањи туристички бродови, а Велика Горица могла би да добије речну луку.
Понош каже да се тренутно за трећу опцију израђује студија исплативости, док се за све три опције ради Стратешка студија утицаја на околину коју суфинансира Еуропска унија са 1,5 милиона евра, док је Хрватска осигурала 500.000 евра.
Он је најавио да ће до августа ове године бити готова оба документа и да би се за мање од две године могло почети с првим пројектом, а то је градња ХЕ Подсусед. Реализација целог пројекта предвиђена је у року од десет до 12 година. Пројект би се суфинансирао из фондова ЕУ, а на листи је за финансирање из „Јункеровог плана“, који предвиђа 315 милијарди евра инвестиција у ЕУ.
Хрвати се, такође, надају да ће учешће у реализацији пројекта узети и страни инвеститори који су већ показали интересовање, посебно када су хидроелектране у питању.
Шта ће од свега тога да буде и шта ће бити на обалама Саве, према Поношовим речима одлучиће Град Загреб, архитекте и грађани Загреба, али се у сваком случају се ради о „највећем и најкомплекснијем пројекту који Хрватска има“.
