Одговор Шешеља, који је Српска радикална странка проследила медијима, сутра ће бити предат представницима Хашког трибунала у Београду, а председник радикала ће тим поводом у подне одржати конференцију за новинаре.
У поднеску који су сачинили чланови стручног тима за одбрану Шешеља — Вјерица Радета, Немања Шаровић, Зоран Красић и Милан Терзић, истиче се да се Шешељ ни на који начин није огрешио о налог Претресног већа о привременом пуштању на слободу.
„То се види и из поднеска тужиоца Сержа Брамерца, који није понудио ниједан аргумант којим би поткрепио своју жељу да се Војислав Шешељ врати у притвор МКТЈ на неодређено време“, наводи се у поднеску Шешељевог стручног тима.
Подсећа се да је налогом Претресног већа Хашког трибунала 6. новембра 2014. године наложено Шешељево привремено пуштање на слободу у Србију, и то без Шешељевог захтева и без икаквих услова.
Због тога, како се указује, Шешељ није ни могао да прекрши услове привремененог пуштања на слободу, јер „није могуће прекршити услове којих нема“.
Даље се указује да се према међународном обичајном праву притвор укида сваки пут када нема опасности да се понови кривично дело за које је притвореник оптужен, као и када не постоји опасност од бекства.
У случају Шешеља, како се наводи, кривично дело за које је оптужен није могуће поновити, као што није могуће ни да он побегне из Србије, јер нема пасош.
„Уз личну карту коју је добио након повратка из Хага, Шешељ је добио и решење којим се утврђује да се она не може користити као путна исправа на граничним прелазима између Србије и држава у које се иначе прелази са личном картом уместо путне исправе“, указано је у поднеску Шешељевог стручног тима.
Наводи се да Шешељ ниједном речју и ниједним гестом није утицао на сведоке из процеса који се против њега води у Трибуналу, јер то и није било могуће, пошто је последњи сведок саслушан 7. јула 2010. године, а изношење завршних речи окончано је 20. марта 2012. године, од када се чека изрицање првостепене пресуде.
Да је било икаквог утицаја, Тужилаштво би морало именом и презименом да наведе који је то сведок и на који начин је на њега утицано, напомиње се у поднеску.
Жалбено веће Хашког трибунала позвало је Шешеља прошле среде да се, ако жели, у року од три дана изјасни о захтеву Тужилаштва да се хитно примени одлука тог већа да се врати у Хаг.
Жалбено веће је претходно 30. марта Претресном већу наложило да хитно опозове одлуку од 6. новембра 2014. године о привременом пуштању на слободу лидера СРС-а и наложи му да се врати у притворску јединицу Трибунала у Схевенингену.
Претресно веће још није поступило по налогу Жалбеног већа, већ је 10. априла од лекарског тима који Шешеља лечи у Србији, затражило документацију о његовом тренутном здравственом стању.
Међутим, Шешељ је одбио да ту документацију достави суду.
Хашко тужилаштво је потом 14. априла Жалбеном већу потом упутило захтев да наложи Претресном већу да Шешељу хитно наложи да се врати у притворску јединицу Трибунала у Схевенингену, а Шешељу је сада пружена могућност да се о том захтеву изјасни.
Лидер СРС-а се 12. новембра 2014, после скоро 12 година вратио у Србију, након што је пуштен на привремену слободу због лошег здравственог стања.
Он је био у притвору Хашког трибунала од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао.
После суђења које је почело у јесен 2007, пресуда је требало да буде изречена 30. октобра 2013, али је то одложено након што је Трибунал усвојио његов захтев за изузеће судије Фредерика Хархофа због пристрасности.
Од тада траје упознавање новог судије Мадаје Нијанга са предметом, а председник Трибунала Теодор Мерон најавио је да ће то потрајати до средине 2015. године након чега ће почети већање судија о пресуди.
Судско веће Хашког трибунала донело је 6. новембра 2014. одлуку да Шешељ буде привремено пуштен на слободу, а Влада Србије претходно је Трибуналу доставила гаранције за његово ослобођење.
