Нереди који су потом избили на улицама Балтимора показали су расне тензије које кључају широм Америке. Оне су порасле након низа свирепих убистава у којима су мета белих полицајаца били црнци.
Почетком априла полицајац је усред дана усмртио Волтера Скота са осам метака у леђа. Дванаестогодишњег Тамира Рајса су 2014. убила двојица полицајаца док се играо лажним пиштољем. Убиство тинејџера Мишела Брауна изазвало је нереде у Фергусону прошлог лета, месец дана након што је приликом хапшења у Њујорку убијен четрдесетогодишњи продавац цигарета Ерик Гарније.
Ова убиства подсећају на најмрачније странице америчке историје, када су на снази били закони по којима су се грађани делили према расној припадности.
Доктрина „одвојени али једнаки“ пред законом, коју је 1896. године установио Врховни суд САД, као да и данас важи, иако је расна, етничка и национална дискриминација укинута 1964. године, када је закон Џим Кроу о сегрегацији заменио Закон о грађанским правима.
„Локална полиција, наоружана до зуба у ратној опреми понаша се према нама као према непријатељу, нарочито ако смо црнци, млади, сиромашни или бескућници“, пише у петицији Америчке уније за грађанске слободе коју је потписало 76.000 људи.
„Ако полицијске снаге широм Америке наставе да се према заједницама друге боје коже понашају као према непријатељу, биће доживљани као окупациона војска“, поручује организација.
Она указује да је узрок за овај рат који тиња на улицама америчких градова милитаризација полиције коју подстиче индустрија наоружања, предузећа попут гигантске корпорације „Локид Мартин“ која са америчком владом има уговор вредан 29 милијарди долара годишње, или „АТК“ са седиштем у Мисурију, највећи амерички произвођач муниције малог калибра. Додатне 4,3 милијарде долара за полицију је издвојило америчко министарство одбране.
Полицијске снаге зато све више личе на војску. Више од 500 полицијских станица уврстило је у свој возни парк блиндирана возила која су замишљена за војне операције. Већа овлашћења добиле су специјалне интервентне јединице америчке полиције (СWАТ) које су, како сматра Питер Краски, амерички стручњак за полицију и криминално право, присутне у готово сваком граду са више од 25. 000 становника.
Ове јединице су основане 80-их година са циљем да интервенишу само у изузетно ризичним ситуацијама, попут отмица, али су временом прошириле поље деловања. У једној од операција из 2008. године убијена је Тарика Вилсон, двадесетшестогодишња црнкиња, када су јој специјалци упали у кућу у тражећи њеног партнера и пуцали у њу док је у рукама држала петнаестомесечног сина.
Случај са нередима у Фергусону показује да полицајци под пуном ратном опремом, који личе на „робокапове“, изазивају страх и гнев становништва. Тешко наоружана америчка полиција све више личи на војску која се бори против „унутрашњег непријатеља“.
Председник Барак Обама је у обраћању поводом нереда у Балтимору признао да је земља суочена са кризом и да су односи полиције са афроамеричком заједницом „узнемирујући“. Левица и десница у његовој земљи га оптужују да реагује сувише касно и сувише неодлучно.
