Председник Николић критиковао је поједине министре у Влади Србије рекавши да „види утицај појединих министара на медије, који се утркују да нешто лоше напишу или измисле и слажу о њему“.
Николић је, притом, додао да „то није његов проблем, већ проблем тих министара“, питајући при том „шта они то уопште замишљају, колико високо мисле да могу да лете, уместо“, како је рекао „да сарађујемо?“.
Николић је после ових речи напоменуо да их ипак не критикује и додао да ако има примедбе он то каже председнику Владе, а никада медијима.
Све ово председник Николић је рекао у контексту последњих догађаја када је због квара на авиону морао да се врати са пола пута до Ватикана. Оно што је после тога уследило бацило је у други план чињеницу да је могло доћи до трагедије, а у први избацило проливену кафу као узрок квара на авиону, коју је утврдило ресорно министарство које води министарка саобраћаја и грађевине Зорана Михајловић.
Аналитичар Бранко Радун, на питање зашто председник Николић није именовао министре ако их је већ критиковао, каже да је чињеница да су неки медији одавно Николића таргетирали као мету против које се води кампања.
Он додаје да је и сам са својим кабинетом крив јер им даје материјала за то.
„Кафа која се помиње као узрок незгоде јесте искоришћена да се Николићев рејтинг смањи, али томе су доста кумовали и саветници председника Србије“, каже Радун.
Радун не искључује ни могућност да Николић своје опаске упућује Ивици Дачићу и Зорани Михајловић који су бар, како каже, у медијима фигурирали за претенденте за председничке кандидате.
Он сматра да Николић и Вучић немају међусобни проблем и наводи да је можда управо то један од разлога због чега није именовао министре које је критиковао.
„Могуће је да Николић није никога именовао због мира у кући, али ни Дачић ни Михајловићева не прелазе црту ради мира у кући јер би то значило да руше владајућу структуру“, напомиње Радун.
Дејан Вук Станковић каже да је политика врло конкретна и докле год се не чује име и презиме све потпада под домен који не завређује много пажње.
„У политици се зна ко носи одговорност за које одлуке посебно у домену владе као што се зна да је тежина онога што изговори човек који је непосредно биран од стране грађана велика. Дакле, докле год не чујемо имена и презимена и разлоге због чега неко некога сматра одговорним дотле је то само још једна у низу успутних прича које медији могу да драматизују“, каже Станковић.
Он сматра да све то само доприноси подгревању тензија и грађане држи у стању конфузије.
