Од када је Европска централна банка покренула политику смањења негативног темпа раста државних облигација, оне су постале као лавина, пише аналитичар.
„Ако разматрамо сваку државу посебно, статистика је још више ужасавајућа. Према подацима инвестиционе банке ’Џефрис‘, скоро 70 одсто немачких облигација има негативни принос. У Француској је тај показатељ 50 одсто“, пише Ворнер.
Притом, он наводи пример Шпаније која пре неколико година апсолутно није била у стању да отплаћује своје обавезе, а њен негативни показатељ је износио само 17 одсто.
Са његове тачке гледишта, то се никада није десило у оваквој размери, али са повећањем кризе у еврозони све мањи је терен за маневре, а могућност банкрота постаје све реалнија.
Ворнер верује да у светској економији постоји велики број упозоравајућих сигнала. Порастом потражње у читавој светској економији, она постаје све зависнија од повећања дугова држава. Финансијска криза, по његовим речима, требала је да ликвидира кредитни мехур, али, како он тврди, мало има знакова да ће се ситуација развијати у том смеру.
Без обзира што је раст државног дуга заустављен, „само у Г7 обим државног дуга је порастао за скоро 40 одсто, што износи 120 одсто укупног БДП-а од почетка кризе. У исто време, општи дуг приватног нефинансијског сектора порастао је за 30 одсто“, пише аналитичар. Додавши да централне банке једна за другом, у циљу борбе са негативним тенденцијама почињу да штампају новац. Тако су поступили у САД, Енглеској, Јапану, а сада и у ЕУ.
На крају, он указује на то да овакве тенденције могу довести до смањења финансијске макроекономске стабилности у целини.
