00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Свету прети највећи банкрот у историји

© AP Photo / Richard DrewАмеричка берза
Америчка берза - Sputnik Србија
Пратите нас
Преко 30 одсто свих државних обвезница земаља еврозоне има негативни каматну стопу. То износи око 2 трилиона евра у хартијама од вредности. Такво стање ствара додатни терет за макроекономску ситуацију и прети финансијској стабилности еврозоне, пише заменик главног уредника британског листа Телеграф Џереми Ворнер.

Од када је Европска централна банка покренула политику смањења негативног темпа раста државних облигација, оне су постале као лавина, пише аналитичар.

„Ако разматрамо сваку државу посебно, статистика је још више ужасавајућа. Према подацима инвестиционе банке ’Џефрис‘, скоро 70 одсто немачких облигација има негативни принос. У Француској је тај показатељ 50 одсто“, пише Ворнер.

Притом, он наводи пример Шпаније која пре неколико година апсолутно није била у стању да отплаћује своје обавезе, а њен негативни показатељ је износио само 17 одсто.

Волфганг Шојбле - Sputnik Србија
Берлин се припрема за банкрот Грчке?

Са његове тачке гледишта, то се никада није десило у оваквој размери, али са повећањем кризе у еврозони све мањи је терен за маневре, а могућност банкрота постаје све реалнија.

Ворнер верује да у светској економији постоји велики број упозоравајућих сигнала. Порастом потражње у читавој светској економији, она постаје све зависнија од повећања дугова држава. Финансијска криза, по његовим речима, требала је да ликвидира кредитни мехур, али, како он тврди, мало има знакова да ће се ситуација развијати у том смеру. 

Џозеф Штиглиц, лауреат Нобелове награде за економију професор Колумбијског универзитета - Sputnik Србија
Стиглиц: Прљава игра Америке због Азијске банке

Без обзира што је раст државног дуга заустављен, „само у Г7 обим државног дуга је порастао за скоро 40 одсто, што износи 120 одсто укупног БДП-а од почетка кризе. У исто време, општи дуг приватног нефинансијског сектора порастао је за 30 одсто“, пише аналитичар. Додавши да централне банке једна за другом, у циљу борбе са негативним тенденцијама почињу да штампају новац. Тако су поступили у САД, Енглеској, Јапану, а сада и у ЕУ.

На крају, он указује на то да овакве тенденције могу довести до смањења финансијске макроекономске стабилности у целини.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала