Традиција обележавања 1. маја у социјалистичкој Југославији сводила се на одлазак рано ујутру на неко од излетишта, где су радници могли да уживају уз велике количине роштиља и алкохола. Тако је првомајски заменио ђурђевдански уранак.
Кампања за права радника
Подразумевало се да радници у земљи са најхуманијим социјализмом на свету не морају да се боре за своја права. Данас је, међутим, другачије.
„Права радника у Србији више не постоје ни на папиру. Изменама закона о раду извршен је геноцид, не само над радницима, већ и над њиховим породицама“, каже за Спутњик један од синдикалних активиста који на Тргу Николе Пашића у Београду дели летке са позивом на првомајски протест.
Програмом обележавања Празника рада ове године планирана је кампања посвећена достојанственом раду, афирмацији и унапређењу права запослених, а у Београду ће се она 29. и 30. априла спроводити на пет пунктова. У Нишу, Суботици, Новом Саду, Крагујевцу и Крушевцу такође ће у исто време на пунктовима бити дељени флајери и леци и грађани ће се информисати о правима и значају заштите права радника.
Како за Спутњик кажу синдикални активисти, нико од њих не жели немире и паљење градова као понегде у западној Европи, где су се штрајкови претворили у насилне демонстрације и физичке обрачуне између демонстраната и полиције.
Српски синдикалци решење виде у разговорима и социјалном дијалогу.
„Социјални дијалог покреће цео свет! Ако могу на западу да се договоре, где синдикати утичу на неке владе и на оснивање влада, зашто то не може и у Србији да се уради?“, питају се синдикални активисти.
Морамо да се пробудимо и кренемо
Дејан Титовић, председник једног од гранских синдиката у оквиру Синдиката „Независност“ каже за Спутњик да радничка права у Србији не постоје због политике тренутне власти. Синдикати покушавају да поврате поверење радништва, каже Титовић, јер они су једини који указују на тешку ситуацију у Србији.
„Морамо сви да се пробудимо и да кренемо првенствено од нас самих, да видимо где смо и шта смо, да изађемо за 1. мај, да покажемо да имамо свест о радничком удруживању и да тражимо радничка права. Нико неће да нам их да, ако их само не тражимо.“
Титовић наглашава да је један од највећих проблема постојање агенција за запошљавање које раде ван законских оквира, које запошљавају људе не обезбеђујући им минимум права. Титовић каже да се испоставља да, иако је Закон о раду усвојен без договора са социјалним партнерима, послодавци траже још веће обесправљивање радника.
„Дошли смо до ситуације да сада Унија послодаваца и послодавци кажу да закон није проблем, али да је проблем то што радници имају паузу за ручак. Значи, људи не би требало да једу и да се одмарају.“
Окупљање синдиката на Тргу Николе Пашића у петак, 1. маја предвиђено је за пола једанаест, а након читања Првомајског прогласа и обраћања лидера синдиката, учесници скупа ће се у колони упутити ка Славији и положити цвеће и венце на споменик борцу за радничка права Димитрију Туцовићу. На протесту ће учествовати припадници два синдиката — Савез самосталних синдиката и синдикати „Независност“. Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић рекла је да тај синдикат ове године 1. мај неће обележити никаквим протестним шетњама нити другим манифестацијама.
