Код младих је незапосленост највећи проблем, показало је истраживање које је спровео УНДП.
У извештају „Пулс јавности“ наведено је да је само 21 одсто испитаника задовољно кључним косовским институцијама, док их је у априлу прошле године било 46 одсто.
Становници Косова изгубили су поверење у слободу медија, независност правосудног система, а истраживање показује да 35,5 одсто њих верује да медији на Косову уживају слободу изражавања, у поређењу са новембром прошле годне, када је то поверење имало 40 одсто испитаника.
Када је реч о независности правосудног система 16 одсто њих верује у ту независност, за разлику од 13 одсто у новембру 2014. године.
Истраживање је такође показало да је око 31 одсто свих испитаника или незадовољно или веома незадовољно тренутном економском ситуацијом на Косову, 52 одсто њих сматра да је незапосленост највећи проблем, док 27 одсто њих као највећи проблем види сиромаштво.
На листи највећих проблема на Косову корупција је рангирана на трећем месту — пет одсто становника Косова сматра да је то највећи проблем.
Емиграција је, према истраживању, традиционално механизам преживљавања за становнике Косова, скоро половина домаћинстава — 47 одсто наводи да имају неког члана породице у иностранству.
Током последњих шест месеци Косово је доживело неочекивани талас исељавања, више од половине испитаника — 50,5 одсто, од последњег извештаја тврди да је најмање један од њихових рођака или пријатеља напустио Косово у том периоду, док је 49,5 одсто навело да је најмање један од њихових блиских чланова породице — брачни друг, родитељ, дете, брат, тетка, ујак, унуче — тада мигрирао.
Када се бројке оних који су мигрирали погледају у односу на пол, подаци показују да су 75 одсто емиграната мушкарци, а 25 одсто жене.
Огромна већина испитаника сматра да су главни разлози за миграцију са Косова током протеклих шест месеци лоши друштвено економски услови — њих 45 одсто верује да је незапосленост главни разлог, 29 одсто да је то сиромаштво, 10,5 одсто економске тешкоће, а 10 да су становници Косова у миграцији у потрази за бољом будућношћу за своје породице са ниским примањима.
Да би се стекао увид о профилу оних који су мигрирали, испитаници су питани о нивоу образовања, запослења и животним условима породице, родбине и пријатеља који су мигрирали у последњих шест месеци.
Подаци показују да је већина, њих 77 одсто, завршила средњу школу, а затим следе они који су завршили само основну школу, њих 13 одсто, док је само око 10 одсто оних који су емигрирали, судећи по изјавама њихових пријатеља, рођака и чланова породице, имали високо или више образовање.
На питање о земљи крајњег одредишта, 80 одсто испитаника навело је Немачку, 7,5 одсто Француску и око 3 одсто Аустрију или Швајцарску.
