Гаук је познат по нековенционалним изјавама, а његова дужност је симболична. Он је рекао да је Немачка ипак треба да преузме историјску одговорност коју има према Грчкој.
„Ми нисмо само људи који живе данас, већ смо и потомци оних којих су за собом оставили уништену Европу у Другом светском рату, између осталог и Грчку“, рекао је Гаук.
„Праведно је да земља, која је свесна своје историје, размотри могућност ратних репарација“, рекао је немачки председник.
Грчка од Немачке тражи 278,7 милијарди евра обештећења.
Вицеканцелар Зигмар Габриел оценио је априла да је тај захтев Атине „ступидан“ и указао да је Немачка своје обавезе према Грчкој испунила још 1960. године, уплатом 115 милиона марака.
Међутим, тим репарацијама није био обухваћен „ратни зајам“, који је немачки окупатор наметнуо Грчкој, испразнивши њене сефове, и уз отимање новца од изгладнелог становништва.
Захтев за исплату те надокнаде, за „ратни зајам“ којим је Грчка окупатору платила трошкове окупације, чини главнину садашњег захтева Владе Грчке. Атина уз то тражи и ревалоризацију ратних репарација исплаћених пре више од пола века, за које грчки и други стручњаци сматрају прениско утврђеним.
Уколико би, што ипак изгледа немогуће, добила од Немачке 278,7 милијарди евра обештећења, Грчка не само што би се сместа ослободила садашњег државног дуга и то у целини, те и политичког „дужничког ропства“ у којем је шест година, већ би и „зарадила“ четрдесетак милијарди евра.
