Три дана без воде и хране
Беже од хаоса и рата. Хафез Албатош се са још шест колега, студената из Дамаска, упутио у бољи живот, ка Европи.
Исцпљен и конфузан, прича како је дошао до Грчке у којој су почеле невоље с полицијом, која не разуме да они нису терористи. Све што сада желимо је да живимо у миру, без страха, каже Хафез.
„Ходали смо, можда 6 дана, ходали смо уз пругу, у великом смо проблем. Тада када смо непрекидно пешачили, три дана били смо без хране и воде. Неки старији људи у Македонији, када су нас угледали, позвали су полицију. Ухапсили су нас и вратили у Атину. Имамо велике проблеме са полицијом“, каже млади Сиријац.
По изласку из затвора, поново се нашао у Македонији. Хафез не жели да прича о томе како прелази државне границе, каже, не би желео да другим људима створи проблем. Он и пријатељи сада имају потврду српске полиције о томе да легално бораве у нашој земљи, међутим са њом их не пуштају у хостел, пасоше одавно немају, па дане и ноћи проводе у парку. На папиру пише да у Србији могу да проведу 10 дана, шта ће касније бити, да ли ће неко доћи по њих у парк или сами морају да оду, где ће завршити, не знају.
Живот стао у најлон кесу
Али знају да их ништа више не може изненадити. У Македонији, док су ишли уз пругу, пресрела их је група разбојника која им је отела телефоне и новац. Све што имају стало је у најлон кесу.
Кесе су проблем, каже. У парку код аутобуске станице, нису сви благонаклони према њима.
Поједини се заустављају и грде их што за собом остављају картоне, новине и кесе, не размишљајући о томе да им је то ноћу једина заштита од хладонће. Завиде онима који су успели да сачувају новац и купе вреће за спавање, које су спас у хладним ноћима у Србији.
„Знам да је Београд леп, велик је као мој Алеп. Има скоро два милиона становника, али нисмо ишли у град. Не желимо да стварамо проблем. Рекли су нам да је најбоље да будемо овде, да седимо и чекамо. Ако све буде добро, доћи ћу једног дана као туриста. Биће то потпуно другачије, седећемо у ресторану“, каже уз осмех.
Cан под ведрим небом — њихов избор
У Комесаријату за избеглице Републике Србије кажу да студенти из Сирије и сви људи који бораве у парку, ако су затражили азил, имају право да бораве у неком од 5 азилних центара у нашој земљии. Боравак под ведрим небом, а не у Центру у Крњачи, њихов је избор, каже за Спутњик Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице.
„У овом моменту попуњеност капацитета у Центрима је 70 одсто, немамо проблем са смештајем легалних миграната, односно оних који су ушли у азилну процедуру. Од почетка године сместили смо три и по хиљаде људи. Србија је иначе транзитна земља, и ако су смештени, не значи да имају намеру да се задржавају у Србији. Овде су да се мало окрепе, залече и настављају даље, ка богатијим земљама Европе“, каже Иван Мишковић.
Комесаријат нема ингеренцију над људима који су под ведрим небом, додаје Мишковић и каже да Србија мора да поштује правила и да азиланте врати у земљу претходног боравка, те упућује Спутњик на МУП Србије.
Каква судбина чека Младог Сиријца Хафеза Албатоша и његове сапутнике, нисмо успели да сазнамо у Министарству унутрашњих послова, јер ни после четири дана покушаја, нисмо добили саговорника из Одељења за странце.
Ћуте о третману полиције
Прошле године 16 и по хиљада људи из Сирије, Авганистана, Ирака и Сомалије затражило је азил у Србији. Само у прва четири месеца ове године било их је 10 и по хиљада. Поједине невладине организације тврде да српска полиција малтретира тражиоце азила и мигранте, да их вређа, прети насиљем и депортацијом, да им је узимала телефоне и новац.
У извештајима се помиње и да је полиција неке мигранте враћала у Македонију без одговарајуће процедуре и ван граничних прелаза, а неке чак одбила да прими и остављала напољу на хладноћи или слала у удаљене центре. Али има и примера да су у неким станицама полицајци од свог новца куповали храну мигрантима и давали им своју одећу.
Студенти из Дамаска о овој теми не желе да говоре, не желе да причају о третману наше полиције. На ово питање одговарају само са да они нису терористи. То понављају као мантру. Кажу да су недавно успели да се пребаце у Мађарску, али су враћени у Србију.
„Мађарска полиција ме је ухапсила, био сам 15 дана у затвору. Вратили су ме у Србију. Ту су нам свима дали по 50 евра. Сваком човеку по 50 евра, то је све што сада имамо. Чекамо, не знамо шта ће бити с нама. Људи нам прилазе и нуде помоћ, али све што желимо је да одемо у Аустрију“, каже Хафез Албатош.
Када прича о Аустрији, смеје се. Тамо нема пријатеље, али је добро информисан. Зна да је Аустрија перспективна и мултикултурална земља. Нада се да их тамо неће дирати. У његовој земљи се дешавају страшне ствари које жели да заборави. Жели и да заборави све што му се дешавало на овом путу, за који више ни не зна колико траје. О патњи и неразумевању размишљаће касније…
