Сада популарни певач и глумац, признати руски уметник Олег Кухта каже да је у „прошлом животу" био је официр специјалних снага.
После средње школе ступио је у Рјазанску десантну војну школу, а након школовања служио је широм света, између осталог, и у склопу мировних снага Другог батаљона УН и у Хрватској од 1992. до 1993. године.
Пролазећи тада „уздуж и попреко", од Илока до Клиса и Вуковара, Олег је чуо песму која га je ганула и потрудио се да је научи. По повратку у Русију и сам ју је изводио много пута уз гитару. За учешће на Фестивалу војничких песама, његов друг музички уредник и аранжер Андреј Кухаренко, са великим задовољством је направио нови аранжман за ову песму.
Кухта сматра да је „тајна" популарности ове песме у Русији због тога што је, како сам каже, „мелодична и интересантна".
„Тема је наша, словенска и веома актуелна за нас, за Русију. Људи разумеју јер је језик сличан, лепа мелодија и тема „купују" слушаоце.", истиче Кухта.
Ипак, он каже да мало ко у Русији зна да је песма у вези са Првим светским ратом, додајући да га људи често зову и посебно питају за речи песме.
„Тамо далеко" није само на репертоару Олега Кухте. Чувени Државни академски кубански козачки хор српску песму изводи већ неко време. Уметнички директор великог хора Виктор Гаврилович Захарченко сећа се њиховог наступа на Косову пре више од 20 година.
„Певали смо `Тамо далеко`. Заправо, нисмо је само певали. Готово смо плакали. И публика је плакала, као да се солидарисала са нама. То су биле сузе које су симболисале сећање, успомену, дубоке доживљаје. Хору сам говорио: `Не плачите, певајте`… Јер када човек плаче, тешко пева…", каже Виктор Гаврилович.
Према његовим речима, хористи су целу ситуацију тада на Косову доживели као своју велику трагедију.
„За нас Србија није некаква далека земља, већ су Срби наша браћа о којима много знамо.", додаје он.
Руска помоћ Србији у Првом светском рату једна је од највећих помоћи Краљевини Србији током Великог рата. Царска Русија пружила је Србији како политичку, тако економску и војну подршку, а из Русије су у Србију, преко Дунава, стизали читави конвоји војне опреме, хране, људство, болничка опрема.
О томе се, како каже Захарченко, нажалост, много мање зна у односу на помоћ коју је Француска тада пружила Србији.
Виктор Гаврилович каже да је пре 15 година компоновао музику за песму „Родна Србија", за коју је стихове још 1914. године написао православни пуковски свештеник Константин Образцов.
„Родна Србијо, сестро Русије велике
Какав тежак крст носиш на себи
Под ударом хорде немилососрдне и дивље
Ти крвариш у мучној борби…."
Виктор Гаврилович је музику компоновао у тренутку када је НАТО бомбардовао Србију и тада је помислио да се и након 100 година скоро све исто дешава.
„Користим прилику да срдачно поздравим српски народ у име Државног кубанског академског козачког хора. Многаја, браћо Срби, многаја вам љет!“, поручује Виктор Гаврилович за крај.
