Катар је одмотао црвени тепих француском шефу државе који је присуствовао потписивању уговора о продаји 24 војна авиона типа Рафал за више од 6 милиона евра. Ријад му је указао ретку част да учествује на самиту Савета за сарадњу заливских земаља, економске и војне организације која уједињује нафтне монархије арапског полуострва, међу којима су и Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Оман и Бахреин.
Такав дочек за шефа неке пријатељске земље се не памти. Француска се нада да ће, након војних уговора са Катаром и Египтом, коме је продала 24 „рафала“ прошлог фебруара, њено наоружање купити и Саудијци.
Никада односи између Француске и сунитских земаља на Блиском истоку нису били тако блиски. Разлог је њихово растуће неповерење према САД. Сунитске земље се плаше да ће САД после 35 година заиграти на иранску карту.
У Дохи, Ријаду и Каиру сматрају да су САД на путу да промене политику према Ирану и обнове савезништво са њиховим заједничким непријатељем. Разлог је споразум са Техераном око нуклеарног програма коме је Вашингтон отворио врата на преговорима у Швајцарској 2. априла и могућност подизања санкција, уколико буде постигнут 30. јуна.
То је кошмар за заливске монархије и Египат које већ виде како Техеран пуни празне касе, јача савезништво са Ираком, Сиријом и Либаном и намеће се као највећа сила на Блиском истоку. Доказ да се Бела кућа окреће шиитима је и одлука САД да у последњем тренутку одустану од бомбардовања Сирије 2013. године. Ову већински сунитску земљу предводи шиитски председник, Башар ел Асад.
Зато се окрећу Француској, земљи са јаком војном индустријом и дипломатским утицајем, која је била спремна да бомбардује Сирију и за коју је Техеран главна опасност за Блиски исток.
Барак Обама ће покушати да разувери заливске лидере на састанку у Белој кући следеће недеље, али они су већ заиграли на француску карту.
На то да у америчкој администрацији влада нервоза због оваквог развоја догађаја указује и то што одмах након Оланда у Ријад стиже Џон Кери, који ће додатна објашњења потом затражити у Паризу.
