Немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен изјавила је недавно да је стварање европске армије европски дугорочни циљ. Као пример успешне војне сардање на нивоу ЕУ, она је навела немачко-холандску војну кооперацију, уз објашње да се на овај начин, корак по корак, јача европска одбрамбена унија.
Њена холандска колегиница, с друге стране, нагласила је да НАТО-у недостаје баланс, јер Американци на себе преузимају већи део терета. Упућени, међутим, тврде да ако би се ова изјава читала између редова, могла би значити и да Европа покушава да се извуче из „чељусти“ НАТО-а.
Идеја о формирању европске војске није нова, али ако о њој с времена на време, а све учесталије, говори и Ангела Меркел, онда није на одмет поставити питање — да ли је Европи доста НАТО доминације?
НАТО оруђе прошлости
Др Драган Петровић, виши научни сарадник са Института за међународну политику и привреду, даје позитиван одговор на ово питање и додаје да не би требало сметнути с ума да је НАТО, пре свега, оруђе у рукама Американаца и Британаца, настало у неким другим временима.
„После рушења Врашавског уговора, Америка и Британија доживљавају НАТО као елемент своје супремације у западној Европи. Америка и Британија се плаше интереса које, с једне стране, имају земље старе Европе — Немачка, Француска и донекле Италија — и са друге стране Русија и земље на постсовјетском простору. Земље старе Европе су, у економским терминима, светско стециште знања и капитала, али им недостају ресурси, а они се налазе у Русији и поструском простору — од енергента па до ресурса 21. века, као што су пијаћа вода и дрво. Америка и Британија имају безначајну трговнску размену са Русијом као и са Србијом, али преко НАТО-а и малих разлабављених режима источне Европе успевају да учврсте положај Америке у Европи“, објашњава он.
Петровић напомиње да Америка улаже у војну индустрију толико да у односу на њу Европска унија изгледа као патуљак.
„Зато европска војска не само да има економску димензију, већ и геополитичку“, истиче он.
Добровољна организација
Од 28 чланица НАТО-а, 26 су европске државе. Бела кућа годинама тражи од европских партнера да се више ангажују у Алијанси, нарочито кад је реч о издвајању новца за потребе ове организације, а све под изговором да само НАТО може да буде окосница европске безбедносне политике.
Зорана Драгишић са Факултета безбедности уверава нас да је европски систем безбедности, у ствари, део НАТО-а.
„НАТО и ЕУ су две компатибилне организације. Тај коцепт безбедности је функционалан од Другог светског рата и европске државе своју економску будућност везују за Унију, а своју безбедност за НАТО“, каже он, подсећајући да је НАТО добровољна организација коју свако кад год хоће може да напусти.
На самиту НАТО-а, прошле године, Ангела Меркел, одговарајући на критике Вашингтона да Европа не даје довољно новца Алијанси, изјавила је да се макар издвајања за војску не смањују, што је немачки дневни лист „Шпигел“ протумачио као „организовано повлачење“.
Колико то кошта?
Владимир Трапара са Института за међународну привреду и политику сматра да иза плана стварања европске војске стоји план Америке да узме више новца за заједничку одбрану, односно, НАТО.
„На дужи рок, ако би се формирала европска војска, није искључено да би се могла осамосталити од Америке. Због тога ће тај процес Вашингтон врло пажљиво контролисти да не би измакао контроли“, каже он.
Само четири државе од свих чланица НАТО-а придржавају се договора да је циљ да се најмање два процента БДП-а издваја за војни буџет — то су Естонија, презадужена Грчка, Велика Британија и наравно САД, које издвајају 4,4 одсто, што чини три четвртине укупних издатака за војне буџете свих чланица НАТО-а.
Шпанија, на пример, издваја свега 0,9 одсто БДП-а за војску, а Италија 1,2 одсто. Канада издваја само један одсто, а и САД су у односу на 2009. смањиле војни буџет за 0,9 одсто, баш као што се Британија одозго приближава квоти од два одсто. Немачка, најмоћнија европска чланица НАТО-а издваја тек 1,3 одсто БДП-а за војску.
Покушај Барака Обаме да европске партнере обавеже на квоту од два одсто је пропао.
