„Гаспром“ је након вишемесечних преговора пристао да одобри попуст приватним турским компанијама на које отпада више од трећине увоза руског гаса, између осталих, компанијама „Енерџи“, „Босфорус гас“, „Аврасија гас“, „Шел“, „Бати Хати“, „Акфел гас“ и „Кибар енрџи“.
Говорило се да ће цена у првом кварталу бити мања од 300 долара за хиљаду кубних метара, док ће у другом кварталу бити око 260 долара. До тада, компаније су биле принуђене да плаћају гас по цени из 2014. године — 374 долара за хиљаду кубних метара.
Почетком фебруара Јилдиз је саопштио да се „Ботас“ договорио са „Гаспромом“ о смањењу цена на гас за 10,25 одсто. Преговори о попусту су постали могући након одлуке Русије да изгради гасовод „Турски ток“ уместо „Јужног тока“. Међутим, касније је било речи да стране нису успеле да се договоре о формули по којој би требало да се примењује попуст од 10,25 одсто.
Заменик генералног директора Института националне енергетике Александар Фролов изјавио је српском Спутњику да то што се сада дешава између „Гаспрома“ и турске компаније „Ботас“ представља нормално ценкање за повластице и већу–мању цену гаса. „Реакција у стилу ’Турског тока‘ неће бити, зато што је Путинова изјава да је постојао геноцид Јермена — смешна“, каже Фролов.
„Било је јасно шта ће рећи у Јеревану председник Русије, било је јасно како ће на то реаговати Турци — нико није гајио илузије да ће они прећутати. Штавише, ставови Русије и Турске се не подударају по читавом низу међународних питања, и то нису само Сирија или Украјина. Али Турци добро умеју да одвоје пословни део од политичког. На пример, са Ираном нису у пријатељским односима, али купују од њега гас. И Москва је, без обзира на неслагања, један од највећих трговинских и енергетских партнера Анкаре. Ми смо највећи испоручилац гаса за Турску и испоручиваћемо још више, пошто потрошња расте. Изградњом ’Плавог тока‘ положили смо основу за развој турске енергетике. И неће ваљда сада Турци да одустану од изградње пројекта који ће им донети милијарде и пружити могућност да ојачају утицај у Европи, посебно на Балкану? Јер он ће директно зависити од испорука преко Турске, а то је Анкарин сан. Уговор ће бити потписан и гасовод’ Турски ток‘ ће се градити, зато што нема неразумних“.
Александар Фролов такође истиче да је пожељно да се сви радни моменти око „Турског тока“ усагласе већ ове године, како би се потписала документа неопходна за почетак изградње гасовода.
„Мада, у суштини, изградња може да почне одмах: сва неопходна инфраструктура на руској територији функционише, за рад су спремни и специјални бродови полагачи каблова за поморску деоницу маршруте“, каже Фролов.
До 2003. године природни гас у Турској стизао је транзитом преко Украјине, Молдавије, Румуније, Бугарске. Те године је почео извоз гаса гасоводом „Плави ток“.
До недавно, компанија „Ботас“ је имала ексклузивно право на контролу и формирање гасног тржишта у Турској. У условима либерализације овог сегмента, „Гаспром експорт“ је пристао да преда део обима једног из уговора четири приватне компаније, које су добиле право на увоз гаса у Турску.
