Кад је бивши председник Русије Борис Јељцин поднео оставку 2000. године, његов тадашњи премијер Владимир Путин преузео је власт над земљом у тешком економском стању, коју је наследио.
Тада се, широј јавности непознати Путин, суочио са бројним изазовима. Западна штампа га је одмах заволела а неки су о њему писали као комбинацији „либерала и чврсторукаша који се допада руском народу“.
Прва криза са којом се Путин срео била је криза у руској републици Чеченији која је у то време била терористичка „врућа тачка“. Тада је изрекао једну од фраза која илуструје његову политичку моћ: „Пратићемо терористе свуда, ако треба на аеродрому — на аеродрому. Ако их у тоалету ухватимо, удавићемо их у тоалету, на крају крајева. Готово, питање је дефинитивно решено“.
![Владимир Путин у Североморску Владимир Путин у Североморску - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/160/47/1604742_0:0:2048:1369_600x0_80_0_0_5162d7047601f4e5269e5d5942d8f426.jpg)
Након низа терористичких напада широм Русије, Путин је покренуо другу чеченску кампању и уследила је брутална борба против терориста. „Гвоздена рука“ није стекла бројне поштоваоце у западним медијима, али је стекла поштовање и подршку код куће.
Затим се усредсредио на тајкуне, изузетно моћне у Русији од краја 90-их и успевао је да их сруши једног по једног. Међутим, обрачун са њиховим нараслим утицајем није био лак.
„Неки од њих су ми улазили у канцеларију и говорили: 'Схваташ ли да никад нећеш бити председник?'“, рекао је Путин у последњем ТВ интервјуу.
Кад је средио ствари код куће, Путин се окренуо спољним пословима.
„Погледао сам га (Путина) у очи и схватио да је врло једноставан и поуздан. Имали смо веома добар дијалог. Видео сам дубину његове душе“, рекао је тадашњи амерички председник Џорџ Буш на самиту у Словенији 2001. године.
![Владимир Путин и Борис Јељцин Владимир Путин и Борис Јељцин - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/174/32/1743256_0:0:1811:2048_600x0_80_0_0_e7a7b08493cf1e35218e15747ca9be3c.jpg)
Међутим, први Путинов мандат није био нимало лак — трагедија подморнице „Курск“ у августу 2000. године у којој страдало 118 морнара и официра, изазвала је бес и фрустрацију код куће и понижење у иностранству.
Упркос томе, у периоду 2000—2004. руски БДП драматично је порастао а привредни раст је остварен без утицаја тајкуна. То је отворило пут ка другом председничком мандату, који је почео једном од највећих трагедија у модерној руској историји — опсада школе у Беслану. Више од 1.000 људи, од чега је било 800 деце, терористи су заробили првог дана школске године у једној школи у Јужној Осетији. Око 200 деце преминуло је тродневној опсади.
Снаге безбедности и сам председник били су често оптуживани за исход трагичног догађаја а снаге безбедности притиснуте да се обрачунају са исламским терористима. С друге стране, западни медији су прозивали Путина да „преузима контролу над оба дома Парламента и политичким странкама“ као и да „потискује групе цивилног друштва које не прате његову линију“.
То, међутим, није смањило Путинову популарност у руском јавном мњењу које никад није престао да изненађује — од певања и свирања клавира, преко џудо борби и вожње тркачких аутомобила — камере су све забележиле.
Уставом онемогућен да се трећи пут кандидује за председника, 2008. Путин је постао премијер а нови председник Русије постао је Дмитриј Медведев.
Ту годину је обележила светска економска криза која је потресла руску економију.
Русија се полако али сигурно опорављала од кризе, а средња класа је почела да опоравља земљу што је довело до новог феномена познатог као „анти-Путинизам“.
Тврдње о крађи на парламентарним изборима 2011. извеле су хиљаде људи на улице широм Русије. Међутим, Путинова победа на председничким изборима 2012. била је још важнија за већину Руса који га подржавају.
![Владимир Путин са Ноћним вуковима Владимир Путин са Ноћним вуковима - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/156/08/1560806_0:0:2703:2048_600x0_80_0_0_bad65cfb7a6e8afaef6be9c960df21e8.jpg)
„Обећао сам да ћемо победити — победили смо“, обратио се Путин раздраганој маси некон објављивања резултата.
До 2013. године, руска економија је порасла десет пута а национални дуг је био један од најнижих међу развијеним земљама.
Није било бољег начина да се прославе драматичне промене од Зимских олимпијских игара у Сочију. Упркос наводима о корупцији и терористичким претњама, Игре су протекле без проблема а Русија је освојила највише медаља.
Победничко расположење није дуго трајало — насилни преврат у Украјини поставио је Русију у тежак положај према Криму, где етнички Руси чине 65 одсто становништва.
Кримско полуострво такође је дом Црноморске флоте и хиљада руских војника.
„Морали смо да реагујемо тако да спречимо да се ситуација развија како се касније развијала у источној Украјини са тенковима и наоружаним радикалним националистима. Наши људи су поступили разумно, одлучно и професионално“, објаснио је касније Путин.
Убрзо је организован референдум на коме се 96 одсто грађана изјаснило за улазак у Руску Федерацију.
„Реч је о милионима Руса, о милионима наших сународника којима је помоћ била потребна“, рекао је Путин.
Тај потез је довео до суспензије Русије из Г8 и низа западних санкција.
После 15 година на власти, једна ствар о Путину је кристално јасна — он не зазире од изазова.