Убедљива победа конзервативаца на изборима у Великој Британији отвара пут референдуму за останак земље у Европској унији.
Британски премијер Дејвид Камерон је најавио да ће наставити са планирањем референдума о чланству своје земље и тако испунити обећање торијеваца из 2013. године. До овог изјашњавања би требало да дође до краја 2017. године.
Остати или отићи из Европске уније је постала једна од кључних дилема на британској политичкој сцени. Британци су међу најгласнијим евроскептицима — 2012. године је чак 56 одсто било за излазак из Европске уније. Њихови представници у Европском парламенту неретко прете да ће иза себе залупити врата.
Новија истраживања јавног мњења говоре да су мишљења ипак подељења. Они који су за останак у Европској унији у први план истичу економску корист. Идеје о заједничкој европској породици, једнакости и братству, у Британији немају много присталица. Оно што их занима је колико од свог чланства у Европској унији могу да зараде. Тако некако је разлоге да прижељкују чланство Србима представио и Мајкл Давенпорт, шеф делегације Европске уније у Србији.
„Овде практично све инвестиције долазе из ЕУ, као и инвестиције из трећих земаља. То је озбиљан разлог (за подршку Европској унији). Исти аргументи се износе и у Великој Британији након избора, будући да је све већа вероватноћа да ће бити организован референдум о европском питању“, рекао је бивши британски амбасадор на конференцији насловљеној „Европска унија на прекретници? Последице за Србију“, коју је у петак организовао Факултет за економију, финансије и администрацију у сарадњи са Делегацијом ЕУ у Србији.
Зато не чуди што се највећи противници за останак Британије у Европској унији налазе у центру глобалне финансијске моћи, у лондонском Ситију. Британски пословни естаблишмент је навијао за то да Камерон остане на власти и настави политику стезања каиша и резања буџета за социјалну политику, од које највише страдају најсиромашнији и средњи слој.
Економисти из Ситија су као најбољу могућност видели да конзервативци не добију већину, већ да формирају коалициону владу која не би била у стању да изгласа закон о референдуму.
Камерон је, међутим, на путу да формира владу без савезника из коалиције. Њему, ипак, није циљ да се замери најмоћнијим капиталистима у земљи, већ да нову, оснажену позицију искористи да затражи од Брисела нове услове.
Ови услови још нису јасно формулисани, али се пре свега односе на законе о имигрантима. Британци су за слободан проток капитала, али не и људи. Шансе да промене правила из повеље Европске уније су мале, али је британски премијер у доброј позицији да извуче уступке од Брисела.
Французи су, преко министра финансија Мишела Сапена, већ поручили да нова британска влада не рачуна на нове услове чланства у Унији. Француски председник Франсоа Оланд је у мирнијем тону позвао Камерона на разговор о Европској унији. Европски лидери ће морати да се суоче са тим да је референдум у Великој Британији сада готово известан.
Камерону у прилог иде садашња криза између ЕУ и Грчке. Ако Грчка напусти еврозону, то би уздрмало европску конструкцију, а излазак друге по реду највеће европске економске силе би довео у питање опстанак саме Уније.
