Кратка и слатка реконструкција Владе Србија коју је српски премијер Александар Вучић најавио могла би да се, ако посета Вашингтону планирана за јун не буде успешна, претвори у превремене парламентарне изборе у Србији.
Приштинска рампа
Наиме, ако је приштинско отезање да спроведе Бриселски споразум у делу формирања Заједнице српских општина био у једном тренутку само песак који иритира у ципели Београда, сада се претворио у озбиљан камен који је почео да жуља.
Директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић већ је пре неки дан рекао да Приштина одбија разговоре о ЗСО у Бриселу, што практично значи стопирање Србије у процесу ка ЕУ.
Подсећања ради, једна од тачака Бриселског споразума тиче се међусобног неспречавања Приштине и Београда у евроинтеграцијама. С обзиром да је поглавље 35 (Косово) услов свих услова за отварање поглавља Србије за преговоре са ЕУ, Србија се због затезања Приштине нашла у — слепој улици.
У том смислу, Вучићева посета Америци има, између осталог, за циљ и да покуша уз помоћ Вашингтона да убеди Приштину да испоштује договорено и „одблокира“ преговоре. Од тога да ли ће успети у томе, спекулише се да ће зависити и његови даљи унутрашњи политички потези.
Тачније, није невероватно да српски премијер примени стратегију Приштине и да прибегне — ванредним парламентарним изборима, док не нађе решење како да премости застој у преговорима са Приштином.
Избегавање неуспеха
У светлу тога, није наодмет поставити на време питање: да ли превремени парламентарни избори могу да буду излазна стратегија за Србију ако преговори Београда и Приштине западну у ћорсокак?
Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, објашњава за Спутњик да, уколико би Београд и изабрао ванредне парламентарне изборе као стратегију како би добио на времену, то не би било експлицитно због застоја у преговорима са Приштином, већ како би избегао превелике притиске који га очекују у другој половини ове године.
Анђелковић се осврнуо и на Вучићеву посету Америци, истакавши да посета јесте једним делом везана за преговоре са Приштином, али ту напомиње да је америчка администрација у одласку, јер их чекају избори, што према њему значи да ће наредних седам-осам месеци Америка бити — ван политичке игре.
„Сви притисци на Београд очекују се у другој половини идуће године, и ако би се Београд и одлучио на ванредне изборе то би било у намери да се премости период највећих притисака. Ту се не би радило о неуспеху, већ о неспремности да се доживи потпуни неуспех, односно да се дају сви уступци Европи и Приштини који се траже од Београда“, каже он наглашавајући да ако се говори о Бриселском споразуму генерално, једна врста неуспеха је већ доживљена, јер се испоставило да је ЕУ „од почетка варала Србију“.
(Не)самосталност у одлучивању
Др Слободан Јанковић, члан Центра за конзервативне студије, верује да се показало да влада Србије није самостална у својим политичким одлукама, како спољним, тако и унутрашњим.
„Евидентна је слаба аутономија у одлучивању. Ако се присетимо, први је Ивица Дачић рекао да од ЕУ нема ништа, и да захтевима нема краја. Фактички, Дачић је започео ту политику владе безалтернативног срљања у ЕУ. Да ли ће влада покушати на време да се спаси тако што ће расписати ванредне изборе, тешко је рећи. Њима популарност полако пада. Албанце више не занимају никакви преговори, јер је Бриселски споразум фактичко признање Косова као државе“, објашњава он.
Реално, Приштина и не мора више да се „млати“ са Бриселским споразумом. Оно што је њима био циљ, а то је стављање севера Косова под контролу (одржани локални избори 2013. по приштинским законима) и стављање под контролу правосудног система који је до сада функционисао по српском систему (потписан споразум о правосуђу) су добили.
Заједница српских општина, што се тиче Приштине већ на неки начин постоји, у виду онога што се код нас зове Стална конференција градова и општина. Дакле, српски план да ЗСО буде кров за Србе који ће се бавити свиме што је српско, од имовине па до убирања новца, Приштини није битан.
