Након 1,8 одсто негативног привредног раста у 2014, у Србији се за 2015. прогнозира такође негативан привредни раст бруто домаћег производа (БДП) од 0,5 одсто.
У целини гледано, процена ММФ-а је да ће привреде средње и југоисточне Европе ове године наставити опоравак, по просечним реалним стопама раста БДП-а које ће се кретати и изнад четири одсто.
Извештај се односи на земље средње, источне и југоисточне Европе, балтичке земље и бивше совјетске републике, међу којима по очекиваној стопи раста предњаче Црна Гора и Македонија, за које у ММФ-у у овој години прогнозирају раст БДП-а од 4,7 односно 3,8 одсто.
ММФ је већ раније објавио како очекује да би хрватска привреда, након шест година рецесије, ове године требало да забележи раст привреде од 0,5 одсто, захваљујући пре свега повољнијем спољном окружењу које подупире извоз и потрошњу.
За балтичке земље у ММФ-у прогнозирају просечну стопу раста од 2,6 одсто, за средњу Европу од 3,1 одсто, а за три земље југоисточне Европе чланице ЕУ — Бугарску, Румунију и Хрватску, очекивана просечна стопа раста износи 2,1 одсто.
Тај просек подиже Румунија, за коју у ММФ-у очекују привредни раст од 2,7 одсто у овој години.
Песимизам је најизраженији у прогнозама ММФ-а за бивше совјетске републике, првенствено за Украјину, за коју након негативног привредног раста од 6,8 одсто у 2014. ове године у ММФ-у очекују негативан раста од 5,5 одсто.
Осим због политичке нестабилности у Украјини, овако негативне прогнозе у ММФ-у заснивају и на зависности Украјине и суседних земаља, бивших совјетских република, од руске привреде, за које се ове године очекује негативан раст БДП-а од 3,8 одсто, а следеће минус 1,1 одсто.
Овакве прогнозе заснивају се на очекиваном утицају нижих цена нафте, нешто бољих изгледа за привреду Европске уније и успоравање руског раста у 2015. години, али и унутрашњих специфичности сваке поједине земље.