Бугарска је послала своје војнике на границу са Македонијом након терористичког напада у Куманову у ком је погинуло 14 терориста и осам полицајаца.
„Војска је на граници, на својим положајима и ради на тактици за случај да се ситуација у Македонији погорша“, рекао је бугарски премијер Бојко Борисов у обраћању Парламенту.
„Пажљиво пратимо развој ситуације у Македонији. Међу погинулима нема бугарских држављана. Поред декларације и позиције Министарства спољних послова, јуче је одржан и састанак Савета безбедности“, рекао је Борисов и додао да би 17. мај могао да буде кључни датум када је у питању ситуација у Македонији, пошто је за тај дан још раније планиран митинг опозиције.
Министарство одбране Бугарске постарало се да брже-боље појасни изјаву премијера, говорећи у одговору на питања локалних медија да је војска послата како би се онемогућио потенцијални прилив избеглица и нагласили да тај потез јесте укључивао распоређивање оружаних јединица и оружја за војне борбе.
Бугарски министар одбране Николај Ненчев истакао је да трагични инцидент који се догодио у Македонији не представља директну претњу Бугарској.
„Тренутно нема директне претње по Бугарску која би била резултат најновијих дешавања у Македонији. Информације добијам од војне информативне службе. Ако то буде било потребно, спремни смо да учествујемо и пружимо пуну сарадњу у чувању бугарске границе“, рекао је Ненчев у званичној изјави.
Међутим, бугарске власти су изразиле забринутост по питању преврата и потенцијалне хуманитарне кризе у Македонији, држави у којој албанска етничка мањина чини више од 30 одсто популације.
Мир у Македонији је на климавим ногама још од 2001. године, када је склопљен договор између словенског становништва и албанске мањине.
Бугари су Македонију увек сматрали братском нацијом и њихова држава је изразила дубоку забринутост по питању актуелне кризе.
Бугарске опозиционе партије, посебно Национални патриотски фронт, Бугарска социјалистичка партија (БСП) и Покрет за права и слободу (ДПС), позвале су Европску унију да спроведе ефективне мере како би био спречен етнички конфликт, да потврди политику проширења Европске уније и размотри конкретне мере за интеграцију Македоније у ЕУ.
Међутим, одлука Грчке да блокира преговоре ЕУ о чланству Македоније остаје камен спотицања на европском путу Македоније. Атина је захтевала да Македонија промени име, које се поклапа са именом северне грчке провинције.
