Политичка драма у Скопљу: Профитирају Албанци?

По сплету политичких ујудурми и сценаријима који су у Македонији тренутно на снази све помало подсећа на већ виђено на овим просторима. Све оно што је до сада тресло државу по државу на Балкану утисак је да се слило у ову земљу.

Од албанских сценарија на Косову, преко београдске 2000. године и рушења Милошевића, па до политичког „клацкања“, то јест, балансирања у Босни, односно, Републици Српској. Дакле, као да је неко ставио пред себе планове свега до сада виђеног, повадио по делић из сваког догађаја, и измонтирао у један нови сценарио прилагођен Македонији.

Политичка препуцавања која већ месецима трају између, рекло би се, два званично кључна играча на политичкој сцени, македонског премијера и челника владајуће ВМРО-ДПМРНЕ Николе Груевског и опозиционог лидера Зорана Заева који предводи највећу партију СДСМ, која не партиципира у власти, у овим данима расплиће се (или заплиће) на улицама Скопља.

Док су присталице Заева — који је на претходним парламентарним изборима добио довољно гласова да уђе у парламент, али је то одбио јер се, незванично, он и Груевски нису сложили око тога ко ће бити премијер, а званично зато што Заев није желео да учествује у „изборној крађи“ — јуче одржале митинг тражећи оставку Груевског, присталице лидера ВМРО-ДПМНЕ вечерас планирају да на улице главног града Македоније изведу поборнике своје политике.

Увертира у ову политичку сапуницу почела је неколико месеци раније, када је Заев почео у јавност да износи такозване „бомбе истине“, аудио-снимке и документа државних функционера, до којих је дошао на још увек непознат начин, а која обилују неформаланим разговорима високих функционера из владе Груевског о свачему; од малверазација, преко преговора о државним питањима испод жита са актерима других држава, па до злоупотребе безбедносних снага. Кец у рукаву Заев је оставио за финиш.

Из аудио-прилога са снимком разговора двојице безбедњака произилази да су разматрали да ли да изазову немире са Албанцима како би скренули пажњу јавности са других ствари око којих их притиска Запад. Наравно, пре него што је ово последње објављено, у Куманову се догодио терористички напад.

У међувремену, Груевски и Заев су стали заједно пред камере и осудили нападе и, према речима Заева, договрили бар један заједнички циљ — евроинтеграције. Додуше, то није спречило Заева да одржи митинг, а ни претходно амбасадоре западних земаља у Македонији да Груевском натрљају нос, али ни потпредседника Европског парламента да од њега јавно затражи оставку. С друге стране, ни Груевски није седео скрштених руку, називајући Заева марионетом у рукама кључних играча Запада, пре свега Америке.

Оно што се у Скопљу ових дана често помиње, јесте изрека „гледајмо истини у лице“. Истина, зна се, увек има два краја, па тако ако се узму у обзир речи самог Заева изречене новинарима синоћ касно, током обиласка својих присталица који кампују пред владом Македоније, да он неће бити следећи премијер Македоније, логично је питати ко ће бити.

Ако је веровати спекулацијама које круже кулоарима политичког естаблишмента у Скопљу, а које је немогуће потврдити, није искључено да кад дође до нових избора у овој држави премијерско место буде понуђено — Албанцу. Да ли је на трагу тих спекулација и чињеница да је на митингу опозиције забележена подршка 113. Косовске бригаде „Исмет Јашари“, да је Заев виђен са људима који су на неки начин повезани са том бригадом, иначе блиском људима који су учествовали у нападу у Куманову, да су се чула скандирања „УЧК, УЧК“ и виделе заставе „Велике Албаније“.

Наиме, све су гласније приче да Охридски споразум, који је после сукоба у Македонији 2001. године потписан између Албанца и Македонаца као акт примирја по коме 20 одсто Албанаца у Македонији ужива безмало сва права као да нису мањина у држави — више није довољан. Аутономија или Република северна Македонија, све чешће се помињу као жеље Албанаца које би будућа влада могла да им понуди.

У складу са тим, Албанци и седе тренутно на две столице у Македонији, и меркају коју да задрже.

Управо, једна од ових тема — како да јединствено крену у поделу политичког колача после избора, тврди се да је била на столу током разговора албанског премијера Едија Раме са лидерима албанских партија у Македонији, Алијем Ахметијем који води Демократску унију за интеграције (ДУИ), највећу албанску странку у Македонији, и лидером Демократске партије Албанца Мендухом Тачијем, али и лидерима мањих албанских странака.

У овом контексту Иван Бабановски, професор у пензији Факултета за безбедност и бивши високи функционер државне безбедности Југославије, јесте у праву када у разговору за Спутњик када каже да су тренутно у Македонији Албанци најстабилнији фактор у безбедносно-политичком смислу.

„Тачно је да се заговара да се створи такозвана природна Албанија јер су Американци забранили да се користи израз ’велика Албанија‘, јер то асоцира на ’велику Србију‘. Зато се говори о ’природној Албанији‘. Концепт је исти. Ја сам још пре неколико година објавио да је центар великоалбанске идеје у Скопљу, и нико није рекао да није“, каже он.

Бабановски објашњава и да Македонију покрива 15 обавештајних служби. Како каже, од тога десетак арапских, муслиманских и исламских — и свака од њих има своје интересе.

„Овде се подударају интереси и великоалбански и амерички, али и руски, до одређене границе. Међутим, Руска Федерација је овде имала годинама лошу везу и нажалост пропустила је велики временски период у коме су се инфлитрирале друге опције које сада не дозвољавају приступ руским интересима, пре свега економским, војним и безбедносним“, каже он.

У склопу економских интереса наравно мисли се на „Турски ток“ где, каже наш саговорник, Џо Бајден има личне интересе за пласман америчког гаса у Европу.

„И сад видите, он треба да изврши сопствено економско самоубиство дозвољавајући да се гради руски гасовод преко Македоније!“

Бабановски иначе није присталица владајуће структуре у Македонији, али није се изјаснио ни као неко ко је за понуђену опцију Зајева. Међутим, каже, да је он на месту Груевског, после изјава западних амбасдора, „озбиљно бих се забринуо за своју безбедност“, имајући у виду да су они су ликвидирали Садама Хусеина, Бин Ладена, Муамера Гадафија…