„Наравно, Груевски је својом политиком и низом лоших потеза допринео да се ово у Македонији данас дешава, допринео је да тај одијум у македонској јавности против њега постоји, али мало шире би требало сагледавати данашња дешавања“, наглашава за Спутњик Пророковић.
Међународни тоналитет
Према мишљењу научног сарадника Института за славистику Руске академије наука Георгија Енгелгарда, и Европска унија и САД су на све начине испољиле подршку демонстрантима у Македонији и јучерашњи митинг је био одржан у, како каже, међународном тоналитету јер је велики део иступања и прогласа дат на енглеском језику, како би разумела и међународна публика.
„Штавише, ми сада видимо да се Еди Рама тренутно бави ’исправним оријентисањем‘ албанских политичара из Македоније. Такође, говорници су оптужили владу Груевског за то да су националисти, да продубљују кризу, па је и ово оптужба сасвим јасно упућена ’спољном‘ аудиторијуму“, прецизира Енгелгард.
Он скреће пажњу на изјаву амбасадора Аустрије у Скопљу који је рекао да неке државе ЕУ, ако се у Македонији не стабилизује политичка ситауција, у суштини могу да блокирају даљи процес евроинтеграција.
„Да ли је то такође притисак на Груевског? Или на обе стране, наводно — хајде, расправите се већ једном? Сасвим је очигледно да је то притисак и на Груевског и на читаво македонско друштво. Ипак, наде у европску интеграцију Македоније су јаке. И наравно, опасност да ће европска интеграција бити блокирана треба да поткопа позицију премијера, то је очигледно. Заев алудира да може да осигура ступање земље у ЕУ и НАТО“, конкретизује Енгелхард.
Три корака до кризе
Душан Пророковић додаје да македонску кризу сагледава из угла три корака које су премијер Груевски и председник Иванов предузели у последњих годину дана. Први је што су одолели притиску ЕУ и САД и нису увели санкције Русији, други је показивање заинтересованости Македоније да учествује у пројекту „Турски ток“ и изградњи саобраћајног коридора од Пиреја до Будимпеште, и трећи корак је одлазак председника Иванова на војну параду у Москви 9. маја.
„Када је Македонија почела да размишља о стратешкој алтернативи, о јачању неких веза са Русијом, о отварању простора за наступ Кине на Балкану, тада се унутар Македоније радикализовала ситуација“, прецизира свој став Пророковић. Он подсећа да су јучерашњем митингу опозиције у Скопљу присуствовали амбасадори већег броја чланица ЕУ, амбасадор САД и шеф мисије ЕУ у Скопљу. „Пазите, када би се у неким озбиљним државама тако нешто десило, ти амбасадори би за 48 сати били враћени у своје земље“, закључује Пророковић.
Амбасадорима није место на митинзима
На питање шта налаже дипломатска пракса за овакве случајеве, Душан Спасојевић, бивши амбасадор Србије у Турској каже да се дипломатска пракса прави сваки дан, односно да дипломате иду онолико далеко колико мисле да ће им то проћи некажњено.
„Службовао сам у Турској кад су били слични протести и не могу да замислим да било који страни дипломатски представник у том смислу учествује у јавном животу једне земље. У озбиљној држави веома је тешко замислива ситуација на којој дипломатски представници страних држава учествују показивањем своје подршке или свога противљења“, појашњава Спасојевић за Спутњик.
Припрема јавног мњења против Русије
У западној штампи видимо скуп оптужби да Русија покушава да прошири свој утицај на Балкану, каже руски аналитичар Георгиј Енгелхард, а то значи да се јавно мњење припрема за то да би у овом региону требало водити строжу политику према Русији. Он каже да се не ради о томе што Русија има колосални утицај у Македонији, јер га нема, већ се земља која веома зависи од аграрног извоза није придружила санкцијама, како би сачувала руско тржиште — и она га је сачувала. Други детаљ који истиче Енгелхард је коридор за „Турски ток“, а како каже, САД и ЕУ су уложиле огромне напоре да блокирају „Јужни ток“, па сада покушавају да затворе и македонску транзитну варијанту и самим тим, како оне сматрају, да економски истисну Русију са Балкана.
„А у којој мери је Заев бољи од Груевског, за њих је, у ствари, другостепено питање. Једноставно, тако је испало да Груевски, без обзира на све алузије, није одустао од сарадње са Русијом. Престао је да схвата кад му се лепо каже, тада су почели да му прилично јасно објашњавају на ружан начин“, закључује Енгелгард.
