Вучић ће поред сусрета с Крихбаумом, политичарем из редова Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), који важи за веома доброг познаваоца српских прилика, имати и, како се очекује, низ неформалних састанака.
Вучић у Берлин долази непосредно после посете шефа немачке дипломатије Франк-Валтера Штајнмајера, који је у Београду јасно рекао да су наводи да Берлин поставља нове услове Србији апсолутно нетачни и да је Немачка, као и друге државе Европске уније, заинтересована да Србија ове године отвори прва поглавља у преговорима у чланству с Европском унијом.
Социјалдемократа Штајнмајер поручио је тада да Немачка остаје искрен и поуздан партнер Србији на њеном путу ка Европском унији и да су билатерални односи данас изразито блиски и пријатељски.
Потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић сматра да се од Вучићеве посете Бундестагу може очекивати извесно побољшање односа Србије и Немачке. Према његовим речима, циљ Вучићеве посете Берлину јесте да се прилично крут став Немачке према евроинтеграцијама Србије промени.
„Сваки одлазак премијера у Берлин је веома битна чињеница, имајући у виду значај Немачке у Европској унији. Засигурно не би требало очекивати неку нову врсту услова. И када говоримо о условима, чини се да се у последње време то пуно коментарише. Дакле, није реч о условима, него о прихватању ранијих обавеза”, сматра Ђукановић.
Према његовом мишљењу, окосница разговора Вучића и немачких посланика биће побољшање односа Београда и Приштине.
„Да би дошло до отварања одређених поглавља, свакако се мора видети напредак у одређеним областима и мислим да ту Немачка неће правити никакву врсту компромиса. Инсистираће на побољшању односа Београда и Приштине и на имплементацији досадашњих споразума двеју страна. Али мислим да у непосредној комуникацији може доћи до одређене врсте релаксације односа”, наглашава Ђукановић.
Аналитичар Милан Николић сматра да Србија може да очекује од Немачке већи степен разумевања, али не и директну подршку.
„Има ту разних елемената, најважнији су питање Косова и питање спољне политике која је још далеко од европске, али ја мислим да то није кривица Србије, јер Србија у овој ситуацији, када није отворено ниједно поглавље, нема разлога да жури да своју политику поистовети с политиком Европске уније. Тим пре што је, по мом мишљењу, она погрешна када је о Русији реч. Та политика ни Европи ни Немачкој није ништа добро донела”.
Николић сматра да нема смисла приморавати Србију да мења своју политику према Русији и додаје да је неизвесно да ли ће у Немачкој бити довољно разумевања за српске позиције или ће, с друге стране, Немачка покушати да дисциплинује Србију.
Александар Вучић у Берлину борави дан након конференције „Пријатељи Србије” која је одржана у Бриселу. На том скупу премијер Србије је од шефова дипломатија земаља Европске уније затражио да прва преговарачка поглавља са Србијом отворе много пре краја године. Домаћин скупа, шеф дипломатије Аустрије Себастијан Курц рекао је новинарима након тог скупа да је важно што пре отворити преговарачка поглавља, јер сви желе Србију у Европској унији.
Боравак у Берлину претходи Вучићевом сусрету с потпредседником САД Џозефом Бајденом у Вашингтону, током којег ће српски премијер такође тражити подршку за брже отпочињање преговарачког процеса с Европском унијом.
Премда европски званичници на питање о датуму отварања првих поглавља обично кажу да ће се то десити пре краја године, наглашавајући да „зелено светло“, мора, ипак, дати свих 28 земаља чланица ЕУ, политичка тежина Берлина, као центра моћи и одлучивања ЕУ је, међутим, јасна, а самим тим и значај Вучићеве посете.
