Таква сарадња може бити неопходна током будућих међународних криза, говори стручњак Центра анализе стратегије и технологије Василије Кашин у ауторском тексту за Спутњик.
Вежбе по својој природи нису ни „антипиратске“ ни „антитерористичке“, али ни „хуманитарне“. Бродови двеју држава су одрадили вежбе, које су подражавале права бојева дејства против противника, користећи бродове, подморнице и авијацију. Такође, учесници су одрадили и вежбу заштите од оружја за масовно уништења, што може бити актуелно у случају новог глобалног рата.
Стране су показале своју способност да заједно покажу своју снагу у удаљеним деловима света. Важно је и то што су вежбе биле одржане недалеко од Сирије. Управо током сиријске кризе Русија и Кина су, наступајући заједно, успеле по први пут након хладног рата да осујете америчку интервенцију против једне суверене државе. Присуство руске флоте близу обала Сирије спречава сваку могућност блокаде њеног снабдевања.
Тренутно је кинеска флота бројнија од руске кад је реч о разарачима, а такође располаже и савршенијим десантним бродовима. Истовремено, руска флота има више атомских подморница, које су софистицираније од кинеских и располаже ракетним крстарицама. Осим тога, важно је знати да је флота најпре инструмент политике, а коалициона употреба флоте две сталне чланице Савета безбедности УН повећава ефикасност овог инструмента.
Заједничко коришћење снага флота могуће је и при евакуацији грађана из ратних зона. У даљој перспективи, може се радити о могућем покушају спречавања још једне западне интервенције у смислу подршке још некој „обојеној револуцији“.
Појављивање ракета за ударе на копнене циљеве на бродовима Русије и Кине повећаће ефикасност ових заједничких снага. У перспективи, Русија и Кина морају преузимати искуство НАТО-а у обезбеђивању чвршће сарадње флота различитих држава и трудити се да постигну подједнако високи ниво интеграције система веза и управљања.
