У финалу се такмиче представници 27 земаља, међу којима су стални финалисти Немачка, Француска, Италија, Велика Британија и Шпанија, домаћин Аустрија и овогодишњи специјални гост Аустралија.
The greatest show on earth will reach its climax tomorrow. Watch the #Eurovision Grand Final from 21:00 CET! https://t.co/bQVoXKYE92
— Eurovision (@Eurovision) May 22, 2015
Подаци са кладионица показују да су међу фаворитима још и Словенија, Италија, Шпанија, Аустралија, Естонија и Азербејџан, али су европски и аустријски медији неуобичајено доста простора посветили управо представницама Србије и Русије.
Бојана Стаменов је од пласмана у финале дала неколико интервјуа, гостовала на аустријским телевизијама и изазвала бројне коментаре у којима је пореде са планетарном звездом, Британком Адел.
„Какав глас“, пронело се интернетом прве полуфиналне вечери, одмах по Бојанином наступу. Она не крије одушевљење и управо домаћој публици поручује да последња четири дана свој глас брижљиво чува како би вечерас бриљирала.
Бриљирала је, међутим, и јуче на генералној проби — глас јој је био савршен, неупоредиво продорнији него у полуфиналу, нестало је треме, тако да се очекује да ће европска публика нешто после 21.30, када је планирано време за Бојанин наступ, уживати.
Ево и њеног наступа из полуфинала, у којем је извела верзију своје песме „Цео свет је мој“ на енглеском - „The Beauty Never Lies“.
Извлачење из „шешира“ Бојану је позиционирало на осмо место, док Полина Гагарина наступа пред сам крај, као 25. извођач.
О Полини, прелепој певачици фасцинантног наступа, доста је писано и говорено и то толико да британски медији предвиђају да је врло могуће да наредна „Песма Евровизије“ буде одржана у монденском Сочију.
Полина плени појавом, а њена песма „A Million Voices“ названа је химном мира, те није случајно што је њено извођење доспело тако високо на листи фаворита.
Када је реч о осталим певачима, можда је довољно констатовати да је „Евровизија“ доведена до савршенства, тако да јој ниједан музички спектакл, који претендује да буде приближно сличног формата, за сада не може ни „прићи“.
Чини се да није више важно ни шта певате, па ни како певате. Важно је да је наступ доведен до неке врсте савршенства, иако ће многи музички сладокусци и критичари рећи да је овај фестивал синоним за све и свашта, осим за добру музику.
Али, како занемарити чињеницу да на „Песми Евровизије“ углавном можете видети опуштене и насмејане људе. „Шминке“ има много, али пре свега на сцени која је сама по себи таква и која нуди симболичну фарбу и тренутак одушка.
Незахвално је говорити о томе колико је ко од такмичара добар, чија је песма лепша, али рецимо да поред Бојане и Полине, предност можемо дати Маријетки и Реју из Словеније, Елини и Стигу из Естоније и трију „Il Vollo“ из Италије. „Љубимац“ кладионица је Швеђанин Монс Селмерлев.
И још једна ствар је интересантна — изгледа да никада до сада није наступило толико мушко-женских дуета као на овогодишњем такмичењу и у финалу ће их бити чак четири.
А домаћини су ове године направили фантастичан искорак по коме треба ценити дух Европе — пренос уживо за глувонеме особе. Свака част домаћинима и презентерима који су знаковним језиком на дирљив начин успели да пренесу емоцију евровизијских песама.
Спутњик, нешто пре 21.00 почиње са живим преносом финала на свом сајту и друштвеним мрежама. Подржимо Бојану и Полину, следеће године можда се видимо поново у Београду или Сочију.
