Пре више од хиљаду година браћа мисионари, Визнантинци Ћирило и Методије, створили су глагољицу — прву словенску азбуку, из које се касније родила ћирилица — писмо многих словенских народа. Наслеђе Ћирила и Методија оставило је велики утицај на културу словенских народа и држава: најпре Русије, Бугарске, Македоније, Белорусије, Украјине и Србије, али и Чешке, Словачке и Хрватске.
У Москви је свечаност у част православних светаца отворила сада већ традиционална служба у Храму Христа Спаситеља. Хиљаде верника је током богослужења славило духовни подвиг просветитеља Ћирила и Методија.
После службе одржан је грандиозни концерт на московском Црвеном тргу, који је отворио патријарх Московски и целе Русије Кирил.
Патријарх се хиљадама окупљених обратио речима:
„Када нас питају каква је наша посланица свету, морамо да одговоримо да је то мешавина знања, интелекта, образовања и духовности. У споју ових врлина је снага једног народа. Управо спој тих врлина и опредељује способност опстанка једне државе“, рекао је патријарх Кирил.
После обраћања патријарха, поред зидина Кремља настављен је својеврсни музички празник на ком је учествовао хор састављен од две хиљаде певача.
Наступали су и чувени руски музички оркестри, глумци и певачи. Дан словенске писмености је један од ретких празника који је истовремено и црквени и световни. Стога је данашњи дан био прилика да се обележе и многи други битни догађаји, као што је 100 година од рођења композитора Георгија Свиридова, 175 година од рођења славног Петра Чајковског, јубилеј писца Михаила Шолохова.
Осим у Москви, концерти поводом празника словенске писмености и културе били су одржани широм Русије, укључујући и градове на Далеком истоку, попут Хабаровска и Владивостока, али и на југу, у престоници руске републике Чечније Грозном.
