Током предизборне кампање и у првим месецима након доласка на власт, Порошенко је обећао брзо окончање војног сукоба у Донбасу и повратак овог региона под контролу Кијева. Новоизабрани председник је обећао бољи живот Украјинцима и перспективу пуноправног чланства земаља у ЕУ.
Иако је, након годину дана, приметна позитивна динамика у решавању конфликта на истоку Украјине, сукоб између самопроглашених ДНР и ЛНР и кијевских власти се наставља. Без обзира на примирје, у слабој размени ватре на линији раздвајања са обе стране настављају да гину људи. Нису утешна ни достигнућа у социјално-економској сфери. Економија Украјине доживљава рекордан пад, земља се нашла пред банкротом, док су се обични Украјинци уместо општег благостања суочили са смањењем стандарда.
Стручњаци скрећу пажњу да је Порошенко током своје прве председничке године био веома широкогруд у обећањима, много је путовао у западне државе и спроводио политику која је усмерена на прекид односа са Русијом. Ситуацију коментарише италијански новинар, политичар и бивши посланик Европског парламента Ђулијето Кијеза:
„Господин Порошенко практично, чини ми се, не контролише ситуацију. Видимо да у Европи то схватају и траже излаз. Али, какав? Политичка, економска, финансијска криза, Европа са свим тим, наравно, не може да изађе на крај. Зато Европи очигледно делује да је једини начин очување примирја и налажење неког другог руководства у Украјини“.
А колико је реално да Порошенко ипак остане на власти, коментарише Александар Гусев, доктор политичких наука, директор Института стратешког планирања:
„Знате, ту ће ипак све зависити од опште светске конјунктуре. Ипак, претпостављам да ће у облику у ком тренутно влада, односно уколико не направи никакву грешку из перспективе Запада и његових вашингтонских патрона, он остати на власти. У крајњој линији, остаће на власти до следећих избора у САД“.
Што се тиче личних успеха, за Петра Порошенка је претходна година била веома успешна: без обзира на обећања да ће продати свој иметак, његови су се приходи увећали 7 пута. Према писању западне штампе, Порошенко је присвојио више од једног хектара земље око Кијевско-Печерске цркве, старог дела Кијева.
Порошенко је дошао на власт током ванредних председничких избора који су одржани 25. маја 2014. године. Избори су расписани након свргавања председника Виктора Јануковича после Евромајдана.
Избори за новог шефа државе одржани су у условима оштре политичке кризе у земљи. Пре тога се Крим, који није прихватио прогон Јануковича, након референдума прикључио Русији, док је у Доњецкој и Луганској области Кијев отпочео специјалну операцију против присталица самосталности региона.
Порошенко је успео да одржи победу у првом кругу, што је нарушило украјинску традицију последњих година, када је председник одређиван у другом кругу. Традиционално се украјински електорат делио на два дела — једна половина је подржавала проруског кандидата, друга проевропског.
