Чињеница да Албанци јуче нису дошли у Брисел на разговоре са Београдом о формирању Заједнице српских општина, по речима саговорника Спутњика, говори да Албанци желе да успоре читав процес у вези са овом за Србе битном ставком из Бриселског споразума.
Да ли Заједница српских општина може да буде тема српског премијера Александра Вучића током посете Америци планиране за јун, и колико Америка може да утиче на Приштину да обавезе преузете Бриселским споразумом испоштује?
Павле Димитријевић из Бироа за друштвена истраживања оцењује да ова посета може имати доста утицаја на будуће разговоре Београда и Приштине.
„Може се очекивати да ће се на некој агенди, која неће бити јавна, током посете премијера Вучића Америци наћи и разговори о напретку у вези са Бриселским споразумом, па се у оквиру тога може очекивати да буде разговора и о ЗСО“, каже Димитријевић.
Председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун подсећа да Вашингтон има најснажнији утицај на понашање Приштине, али истиче да је тај утицај ограничен њиховим геополитичким интересима на Балкану.
„Они сигурно неће да користе максимум свог утицаја. Сигурно је да могу да ураде много и да ће од посете премијера Вучића Вашингтону зависити — не само даље понашање Приштине, у смислу имплементације првог Бриселског споразума — већ и развој целе ситуације у региону“, објашњава Дрецун.
Иако је директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, и поред празне столице саговорника из Приштине, рекао да је расправа с представницима ЕУ о ЗСО била квалитетна и добра, блага реакција ЕУ упућена Приштини због недоласка, према Дрецуновим речима, много говори и о самој ЕУ.
„Не могу да разумем понашање Брисела, који је дозволио да албанска страна не дође на разговор! Они (Приштина) морају да сносе политичке санкције због тога! Да смо то ми урадили ко зна каква би повика била на нас“, истиче он.
Према његовим речима, овако блага реакција ЕУ и толерисање таквих неполитичких потеза додатно мотивише Приштину да настави да се неодговорно понаша и минира цео процес.
Он уједно додаје да се Приштина сада налази у тешкој социјалној ситуацији и да на све начине покушава да избегне причу о ЗСО јер, како каже, она неће бити онаква какву је они хоће.
„Приштина види ЗСО у оквиру Косовске асоцијације Општина и градова, а не као прави политички и економски субјекат који ће да заштити и институализује специфичност положаја српског становништва на Косову“, каже он, додајући да Албанци намерно праве проблем јер желе да укоче, маргинализују, или чак и драстично врате уназад читав процес нормализације односа.
Како каже, то раде, с једне стране због сопствене јавности и тешких одлука које треба да донесу, као што је Специјални суд, а с друге стране покушавају да у процесу наставка нормализације избегну за њих тешка питања као што је питање имовине.
„Не може се имплементирати први Бриселски споразум тако што ће они узети оно што њима одговара, а кључни део овог споразума, формирање ЗСО, гурати под тепих“, наводи Дрецун.
„Оно што чуди је да су после састанка представника Београда са представницима ЕУ уследиле изјаве из ЕУ да ће са представницима албанске стране разговарати касније. Испало је да ће се посебно водити састанци са једном и са другом страном о ЗСО. У том контексту није јасно у ком формату и контексту ће се уопште даље водити преговори око ЗСО. Није јасно ни у ком контексту се разговара“, каже Димитријевић.
Он је изразио очекивање да ће питање ЗСО остати на дневном реду, иако, како је рекао, изгледа да албанска страна жели да то питање буде једно од последњих које ће се решавати.
Димитријевић такође сматра да Албанци неће моћи да одустану од овог питања, али не верује да ћемо пре јесени имати јаснију слику како ће ЗСО уопште да изгледа.
„Мислим да је став Приштине да тај процес треба максимално успорити, и одложити колико је могуће, јер гледају да реше њима битне теме — телекомуникацију, енергетику и северну Митровицу“, наводи он.
Према његовим речима, могуће је да Приштина жели и да ЗСО веже уз неко питање које је њима битно, као што је војска или нешто слично.
„Остаје да се види“, каже он, додајући да је очито реч о тактици и политичкој опструкцији, јер њима није у интересу да ЗСО сада буде „топ-тема“ о којој ће се искључиво разговарати.
Албанска делегација се правда да је са разговора о ЗСО у Бриселу изостала, упрокос директном позиву упућеним од ЕУ, због великих обавеза око формирања Специјалног суда за злочине ОВК, јер је „тешко радити те две ствари упоредо“.
