„Раскид уговора био је грешка, јер у реалности не постоји ништа што би Француску на било који начин правно обавезивало да заустави испоруку бродова које је продала Русији. Уговор је, наиме, потписан пре увођења ембарга на испоруку војне опреме Москви“, каже Маријани у ексклузивном интервјуу за Спутњик.
„Поред тога, носачи хеликоптера класе ’Мистрал‘ чак ни не спадају у бојне бродове — у питању су пловила која се користе за логистичку подршку. Зато сматрам да је невероватно глупо на било који начин повезивати уговор о продаји ’мистрала‘ са украјинском кризом“, каже Маријани.
Бивши француски министар саобраћаја додаје и да његова земља нема право да „мистрале“, који су произведени за руске војне снаге, прода некој другој земљи.
„Неки делови бродова произведени су у Русији. То значи да Париз не може просто да одлучи да их прода без одговарајућег споразума са Москвом“, каже он.
„Али чак и уколико Русија на крају дозволи Француској да бродове препрода — након што се спор око раскида уговора заврши — званичницима у Паризу неће бити нимало лако да пронађу купце за ’мистрале‘. Француској морнарици нови носачи хеликоптера нису потребни, пошто већ имају три комада у редовној употреби. Поред тога, нико до сада није изразио било какво интересовање за куповину тих бродова“, тврди Маријани.
Русија и Француска су 2011. године потписале уговор вредан 1,3 милијарде евра за купопродају „мистрала“. Париз је требало да преда први брод Москви у новембру 2014, али је француски председник Франсоа Оланд одлучио да суспендује ту испоруку. Као главни разлог навео је наводну руску умешаност у украјинску кризу, што су тврдње које је Москва у много наврата оштро демантовала.
Почетком недеље, европски медији су пренели вест да је Русија одустала од договора о куповини бродова од Француске. Сада две земље покушавају да се усагласе око тачне суме коју власти у Паризу треба да плате како би и уговор званично био раскинут.
Поједини медији објавили су информацију да је Француска понудила да врати Русији износ од 785 милиона евра, али то је знатно мање од износа који је био предвиђен као обештећење у случају једностраног раскида уговора.
Поменута сума, наиме, не покрива чак ни главницу износа који су Руси већ исплатили Французима у тренутку када је уговор о продаји „мистрала“ склопљен.
