Посета српског премијера Александара Вучића Тирани свакако ће у новију српску историју ући као датум прве посте српског политичара тог ранга Албанији.
Међутим, да ли је Вучићевом посетом Тирани заиста направљен искорак у односима Албаније и Србије? Или је само задовољена „форма“ добрих односа?
Саговорници Спутњика Ненад Ђурђевић из Форума за етничке односе и Александар Попов из покрета „Игманска иницијатива“ сагласни су да је у питању нови искорак и добар потез. Оно у чему се њихове оцене Вучићеве посете разликују јесте што Ђурђевић акценат ставља на економску сарадњу, док Попов верује да посета може има утицај на питање Косова.
Тачка на лоше односе?
Ђурђевић подсећа да је први искорак у односима двеју држава направљен још током посете Едија Раме Београду. Како каже, уз све тензије које су тада постојале у јавности, направљен је искорак с београдске стране и успех да уопште организује ту посету и тако избегне тежак ударац.
„Ово је само други корак и наставак једног процеса. Мислим да уз све ризике и изјаве у последњих неколико месеци, које су биле доста загрејане, ово је један добар корак у правцу односа двеју држава. Поруке које су послате су биле добре. И ако се оне преточе у политичке одлуке, то ће дати нови квалитет односа и Србије и Албаније, али и нови квалитет односа у региону“, верује Ђурђевић.
Попов, уз подсећање да је много тога лошег претходило овом сусрету, од Раминих изјава о „Великој Албанији“ па до дрона, сматра да је одлазак Вучића у Тирану била последња могућност да се стави тачка на те догађаје.
„Будућност ће показати ко је ту у праву. По мени, ова посета би могла да стави тачку на лоше односе, што је за нас битно, јер би Албанија могла да помогне и у преговарачком процесу Приштине и Београда, с обзиром да има велики утицај на Приштину“, каже он.
Нови почетак
Попов верује да је добар тон у коме је посета протекла иако су се „сложили да се не слажу око неких ствари“, ипак, нова шанса за неки нови почетак.
„Да ли ће она бити искоришћена, време ће показати“, закључује Попов.
Коментаришући поједине спекулације у медијима у региону, да је Вучић био „натеран“ да посети Тирану, Ђурђевић каже да је Европска унија сигурно допринела да дође до оба сусрета.
Он, међутим, подсећа да је заборављено да је овај процес резултат састанка започетог у Берлину августа прошле године, такозваног „Берлинског процеса“, који је „ослоњен“ на сарадњу шест земаља Западног Балкана. Тада је направљен оквир у коме креће сарадња тих земаља и који је, како тврди он, добар.
„Берлински процес подразумева сарадњу и финансирање пројеката за инфарструктуру као и повезивање привредника и рушење баријера како би економија мало боље функционисала. То је нешто што може да донесе и неку опипљиву корист и грађанима региона“, каже он.
У том контексту Ђурђевић додаје да је састанак Раме и Вучића у Тирани био највероватније помогнут, пре свега од ЕУ и САД, којма је важна регионална сарадња.
