Београђанка М. Ђ, у Сигурну кућу дошла је пре месец и по дана. За собом је оставила 25 година брака, два дивна сина, од 20 и 23 године, кућу, све што има. Каже, није могла више…
„И раније сам размишљала да га оставим, паковала сам се, али било ми је жао деце. Шта би они са њим сами? Додуше, њих никада није тукао, али су гледали. Једно време се мало смирио, али ми је кад сам пошла на посао рекао да се улепшавам за другог, почео поново да ме бије. Побегла сам, отишла у полицију. Следеће недеље идемо на суд. Социјална радница каже да ми сада не може ништа, да ће га ухапсити, ако крене на мене“, каже М. Ђ.
Она је једна од хиљаду и по жена које су се од почетка године јавиле Сигурној кући у Београду. Прошле године Првом основном јавном тужилаштву у Београду поднето је 267 кривичних пријава за насиље у породици, а Србију протеклих недеља потресају вести о случајевима у којима смртно страдају готово целе породице. После све већег броја предмета и кривичних пријава, на иницијативу Републичког јавног тужилаштва формирано је посебно одељење за борбу против насиља у породици.
У њему ће радити три заменика јавног тужиоца, који ће поступати искључиво у оваквим случајевима. Брзина реакције је један од пресудних фактора у оваквим поступцима, каже за Спутњик портпарол Првог основног јавног тужилаштва, Славица Јокић Јанковић.
„Ово одељење ће 24 сата бити у контакту са Градским центром за социјални рад, као и са надлежним полицијским станицама. То значи да ће се сваки пут када неко пријави да се над њим или неким другим врши насиље, хитно поступати. Дакле, уколико се насиље пријави полицији, Тужилаштву или Центру за социјални рад, истог момента сви ми смо у контакту и започиње поступање по тој пријави”, каже Јокић Јанковић.
Она додаје да су предмети насиља у породици и раније вођени по хитном поступку, али поента оснивања посебног одељења је да се сви специјализујемо у смислу едукације, Тужилаштво, Центри за социјални рад и полиција, јер то је осетљива тема најинтимнијих и највреднијих делова нашег друштва, каже представница за медије Првог основног јавног тужилаштва.
Моментална реакција за жене жртве које одлуче да пријаве насиље је најважнија, потврђује Весна Станојевић из Саветовалишта против насиља у породици. Она је и координаторка Сигурне куће у Београду у којој бораве жене жртве насиља. Њихов велики проблем био је чињеница да не могу да дођу до јавног тужиоца, а изузетно је важно да му се директно обрате за помоћ, каже Весна Станојевић за Спутњик.
„Када је жена у спору, када се покрене кривични поступак против насилника, где је она углавном главни сведок, а дешава се да то не жели да буде, када је покушавала да се обрати тужиоцу за било коју врсту помоћи, да се види с њим, да види докле је предмет стигао, тужилац јој није доступан. Нисам имала прилике да видим жену која је успела у томе, да реализује тај контакт са тужиоцем. Углавном или није знала ко је тужилац, или се предмет пребацивао са једног на другог, ово је увек проблем у унутрашњости. Жене из мањих градова до тужиоца никако не могу да дођу. Тек треба да видимо како ће ово изгледати у пракси“, каже Весна Станојевић.
Овим кораком држава шаље поруку жртвама, да неко на њих мисли, да их штити, а жене углавном не желе да буду сведоци на Суду, зато што се плаше насилних мушкараца, али и лошег система. Знају да ће они једнога дана изаћи из затвора, плаше се њихове породице, окружења које их оптужује да су га затвориле. Неретко се дешава да трпе притисак деце, која их, ако су старија, обично саветују да тату не тера у затвор. Али, формирање одељења значи да као друштво идемо напред. Питање за Весну Станојевић из Сигурне куће је и да ли се нешто мења у свести жена.
„Помаци се примећују, примећују се и код жена које долазе у Сигурну кућу, оне хоће да промене свој живот, да изађу из проблема које имају. Али оне такође знају да им за то треба време и подршка друштва, управо ово што сада очекујемо, нажалост, као последицу свих ових догађања, да ће се у друштву нешто променити у њихову корист, а ја верујем да хоће“, каже координаторка Сигурне куће.
Како сазнајемо у Тужилаштву, од почетка године до 15. маја поднета је 121 кривична пријава за насиље у породици. Али нису само оне жртве. Прошле године полицији је због насиља у породици пријављено 235 мушкараца, али и 32 жене.
