Површина земљишта која се користи за производњу мака, од којег се добија опијум, а од њега хероин, достигла је рекордних 224.000 хектара прошле године (отприлике десети део површине Војводине).
„Производња дроге у Авганистану је велики проблем за Азију, с обзиром на повећање од 50 пута од 7. октобра 2001. године, када су САД започеле операцију ’Вечна слобода‘“, рекао је Иванов.
Према Иванову, водећи светски стручњаци су сложни у процени да ће производња дроге у земљи и даље да расте, осим ако међународна заједница не предузме активне кораке.
На Авганистан отпада око 90 одсто производње дроге у свету. Канцеларија Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) процењује да се у 2014. ниво производње дроге попео за 17 одсто у односу на претходну годину.
Тачније, од како су НАТО снаге дошле у Авганистан, ситуација са производњом и продајом дроге се драстично погоршала. Војска западних савезника није ставила борбу против трговине дрогом на приоритетно место, са обзиром да би то био додатни проблем за њихову безбедност.
Чувени ирански политиколог и стручњак за регионална питања Пирмохамад Молазехи каже за Спутњик да је војна инвазија НАТО снага усмерена на борбу против Талибана заиста променила стање у Авганистану, али не на боље:
„Талибани који се и даље налазе на власти практично зарађују новац само од производње и продаје наркотика. Данас је додатни проблем и то што авганистански пољопривредници немају никакву алтернативу и не могу да гаје неке друге културе од чега би реално могли да зараде и преживе“, каже Молазехи.
Да се проблем продаје дроге врло лако прелива на суседне земље и представља велики проблем за читав регион илуструје и чињеница да је прошле године у борбама са дилерима дроге погинуло 3.000 иранских граничара. Техеран је зато више него заинтересован за решавање овог проблема. Као могуће решење ситуације у Авганистану, Влада Ирана види у додатном инвестирању у пољопривреду Авганистана.
Државе које су заиста заинтересоване за решење овог горућег проблема могле би да омогуће повољне кредите и тиме створе услове за производњу неких других пољоприведних култура. Иран сада активно ради на томе и у редовном је контакту са Владом Авганистана, али је овај пројекат немогуће брзо реализовати. Осим тога Влада Авганистана није толико ни политички ни економски јака да би могла све самостално да спроведе у дело.
„У оваквој ситуацији кључну улогу у обнављању економије Авганистана може да одигра Шангајска организација за сарадњу, а њен потенцијал требало би искористити у борби против тероризма и трговине дрогом у тој земљи“, изјавио је у интервјуу за Спутњих бивши министар за борбу против наркотика Авганистана, генерал Ходајдад.
„Као што је познато, САД и НАТО су потрошили 7,8 милијарди долара на борбу против узгајања мака и трговине наркотицима у Авганистану, али производња није смањена, већ је, напротив повећана“, навео је он.
Он је уверен да је учешће Авганистана на самиту шефова држава организације ШОС у руском граду Уфи прилика да се успостави конструктивни дијалог са свим суседима Авганистана и то не само у области економије, већ најпре у борби против тероризма и трговине дрогом.
