Он је у интервјуу за тв канал Русија 24 подсетио да је амерички председник Барак Обама помињао референдум на Косову, додавши да „никаквог референдума није билo“ и да је „више пута примећивао да Обами неко пише нетачне говоре“.
УН, напомиње Лавров, никада није признала независност Косова зато што у тој организацији постоји равнотежа снага које се залажу за поштовање међународног права.
„Последња одлука УН о Косову је резолуција 1244 СБ УН која потврђује територијални интегритет Србије“, истакао је руски министар.
Коментаришући критике које се упућују СБ УН за неефикасност, као и предлоге да се укине право вета и уведу нове чланице у Савет безбедности, Лавров је истакао да „свеједно не постоји ништа боље од УН“ те да Повељу УН практично нико не доводи у сумњу.
„У УН је могуће постићи договор о свим питањима, а најважније је да се они потом поштују. Не може се радити по принципу ‘може ми се’. Сећате се кад се распадала Југославија, ЕУ је дуго размишљала шта да ради, а Немачка је не чекајући партнере из Уније, једнострано признала независност Хрватске и Словеније. После неколико недеља сви су почели то да прихватају као свршени чин. Тада су наши западни партнери саопштили своју одлуку и говорили да је најважније осигурати поштовање принципа самоопредељења народа бивше Југославије и да зато Запад признаје све што се десило. Веома брзо Срби у Хрватској и Босни почели су да говоре о свом самоопредељењу, али њима су рекли: ‘Не, после признања свих република бивше Југославије сада нам је главни принцип поштовања територијалног интегритета’. Знате како су се завршиле тежње Срба — у Хрватској, практично, нису остали после војне операције која је тамо спроведена, а на чије се искуство позивају радикали у Украјини, како кажу, ‘размишљајући о повратку Крима’“, навео је Лавров.
Кад је реч о судбини Срба у Босни, према речима руског министра, захваљујући Дејтонском споразуму формирана је држава која сада како-тако функционише.
„Залажемо се за њено очување, али на темељу поштовања права свих народа: Срба, Хрвата и, наравно, босанских Муслимана. Србима је ускраћено право на самоопредељење зато што је Западу тада био важнији територијални интегритет. Ускоро су у самој Србији, на Косову, Албанци почели да траже независност и Запад ју је успешно реализовао — водио их је ка независности и признао њено једнострано проглашење, позивајући се, не на принцип поштовања територијалног интегритета, већ на принцип поштовања народа на самоопредељење. Не може тако унедоглед“, упозорио је Лавров.
Како је истакао, УН није окамењена структура, она се мења и током година њеног постојања формирано је много органа, а неки су укинути. Најоштрију дискусију изазива реформа СБ УН, критикују вето, као и то што је Савет безбедности мали по саставу и зову га „клуб изабраних“ који, како тврде, одржава своје седнице и доноси одлуке нетранспарентно.
„О свим тим аспектима се може дискутовати и ми то чинимо“, рекао је Лавров и додао да је став Русије једноставан — процес јачања темеља мултиполарности и формирања нових центара моћи треба да се одрази на састав тог органа.
По његовом мишљењу, главни недостатак СБ УН је недовољна заступљеност водећих региона и земаља у развоју. У том контексту он је поменуо Индију и Бразил. Он је додао да је веома важно радити на томе да се побољша и заступљеност афричког континента у СБ УН.
„Постоје још и притужбе Немачке и Јапана. Сматрам да је Немачка потпуно достојан кандидат као водећа европска земља“, рекао је Лавров и додао да је такође важно разумети општи контекст јер „не може бити одлуке о реформе СБ УН коју ће већина наметнути мањини. Зато треба тражити компромис“, закључио је руски министар.
„Приликом спровођења било какве реформе, био то Савет безбедности или други органи УН, не може се игнорисати чињеница као што је потреба да се поштује одредба Повеље која се тиче неприкосновености резултата Другог светског рата“, истакао је Лавров.
