Планирана посета српског премијера Александра Вучића Америци на позив потпредседника САД Џозефа Бајдена ипак ће се одржати, без обзира на смрт Бајденовог сина. Уместо првобитно планираних пет, трајаће три дана. Премијер Србије ће у САД отићи у уторак, а не у понедељак, како је првобитно било најављено.
Премијер је истакао да је посета веома важна за Србију и верује да Вашингтон може да помогне Србији у убрзању евроинтеграција. Амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби види посету као одраз снажних и све јачих веза двеју држава.
Званично, на столу ће се наћи пре свега економске теме. На то указује и низ најављених састанка са представницима огромног броја америчких компанија — „Џенерал електрика“, „Фрипорта“, ККР-а, НЦР-а и свих компанија које су већ улагале или планирају да улажу у Србију, а које је сам премијер најавио. Оно о чему се јавно не прича јесте агенда политичких тема, којих ће без сумње бити на претек.
Руски табор
Шта Вучић очекује од Америке, а шта би Америка могла да тражи од Србије, питање је на које су покушали да дају одговор саговорници Спутњика, спољнополитички коментатори и познаваоци прилика у америчко-српским односима Обрад Кесић и Милан Мишић.
Мишић акценат америчког интересовања у разговору са Србијом ставља на два аспекта: позицију Србије у новом геополитичком контексту западног сукоба са Русијом и биланс примене Бриселског споразума. Он очекује да ће теме бити и истраге око паљења америчке амбасаде 2008, после проглашења независног Косова и убиство браће Битићи, америчких држављана.
„У геополитичком контексту збивања у Украјини, повећавао се и притисак на Србију да се придржава спољне политике ЕУ. Америка хоће да види где смо. Изјаве српског премијера говоре да је ЕУ наш стратешки циљ, а Вучић је још током своје прве посете Америци, 2010. године, рекао да Србија свој стратешки циљ не може да оствари без Америке. Свакако ће се на столу наћи и Косово, али верујем да ће америчка пажња ка Србији бити усмерена на то да Србија не пређе у 'руски табор', то јест, да не порасте утицај Русије у Србији“, наводи Мишић, подсећајући у том контексту на учешће српске војске на паради у Москви, Путинов долазак у Београд на нашу параду и одбијање Србије да уведе санкције Русији.
Вашингтону Београд дражи од Приштине
Обрад Кесић, за разлику од Мишића, не сматра да ће добри односи Србије и Русије бити у жижи Вучићевих домаћина, будући да је утисак да и Вашингтон жели да омекша свој став према Русији.
„Постоје индиције да америчка администрација жели да поправи однос и да спусти тензије са Русијом“, каже Кесић.
Он очекује да ће Косово и процес нормализације односа, односно примена Бриселског споразума, као и Заједница српских општина, као највећа кочнице у том процесу, бити теме о којима ће се доста причати.
„Америчка страна ће прво видети да ли то може да се реши на начин где би Србија уступила неке од очекиваних надлежности или овлашћења, а да заузврат Албанци прихвате веће надлежности него што су до сада били спремни да то ураде у вези са ЗСО. А оне су до сада — нула“, каже Кесић, уз напомену да „мада звучи невероватно, у Вашингтону постоје тренутно веће симпатије према Београду него према Приштини“.
Евроинтеграције
Говорећи о томе колико би Вашингтон могао да помогне Србији у напретку у отварању преговарачких поглавља са ЕУ, Кесић каже да ту ситуација између Вашингтона и Брисела није баш најјаснија.
„Нисам сигуран да постоји сагласност између њих о даљем проширивању ЕУ. У Вашингтону су више загрејани за ту идеју и више вољни да виде то проширење што брже, док у ЕУ постоји озбиљно кочење и тренутно се међу кључним земљама ЕУ не види нека намера да се тај процес убрза и одблокира. Не само по питању Србије, него за све земље-кандидате“, сматра Кесић.
Мишић опет верује да Америка може да помогне тиме што ће да лобира код Немачке на путу Србије ка ЕУ.
„Међутим, и да се тај процес отвори, то не даје гаранције да ће ићи брзо, јер Турска је 1999. отворила поглавља, али нема напретка у приближавању“, подсећа он, уз коментар да би у политичком смислу отварање поглавља имало симболички значај, али, како каже, све зависи од врења унутар ЕУ, с обзиром на то да може да се деси да Велика Британија напусти Унију.
Американце не интересује „Велика Албанија“
Упркос, како се чини, неизвесним резултатима ове посете, Кесић сматра да је она свакако добродошла јер, како каже, тај ниво разговора говори да постоји, са америчке стране гледано, поверење у земљу и политичара ког су позвали.
Он не сумња да ће Вучић свакако бити похваљен због посете Тирани, али не мисли да би тема „Велике Албаније“ могла да буде интересантна за Американце, осим ако је сам Вучић не помене.
Вучић ће се са потпредседником САД Џозефом Бајденом састати у среду, а планирано је да се сретне и са сенатором Џоном Мекејном, могуће и са помоћницом америчког државног секретара Викторијом Нуланд.
Премијер Србије је после потписивања Споразума о ваздушном саобраћају између влада Србије и САД у петак у Београду рекао и да ће посета бити веома напорна, али да се нада да ће бити и успешна. Вучић је додао да ће имати излагање и на Универзитету Џон Хопкинс, што је, како је навео, за њега и за Владу Србије велика част.
