Администрација америчког председника Барака Обаме разматра могућност размештања ракета стационираних на копну по Источној Европи, које би биле усмерене ка Русији, пренела је агенција Асошијетед прес.
У моменту када се сукоб у Украјини поново распирује, САД оптужују Русију да нарушава Споразум о уништавању ракета средњег и малог домета, те размишљају како да повећају своје шансе да нанесу нуклеарни удар војним објектима на територији Русије.
Вашингтон ипак тврди да би више волео да разговара с Москвом, која одбацује тврдње да крши ракетни споразум и упозорава да пажљиво прати медијске извештаје о овој теми. Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да је потребно прво пажљиво анализирати информације које су објавили медији, пре него што Кремљ да било какву конкретну оцену.
„Обратили смо пажњу на та медијска саопштења. Прво је потребно анализирати та саопштења, односно ту информацију, па тек онда дати оцену. Али, безусловно веома пажљиво пратимо та саопштења", изјавио је Песков.
Председник комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Виктор Озеров изјавио је да Русија не планира да иступи из Споразума о уништавнају ракета средњег и малог домета, али је додао да ће у случају да САД разместе свој ракетни систем дуж руских граница, Генералштаб Руске Федерације предузети још низ оперативних мера, не прецизирајући о каквим је мерама реч.
„Сада је најважније да је Русија заинтересована за поштовање Споразума и за дугорочну сарадњу, како с НАТО-ом, тако и са САД, како би активно учестовавала у јачању трансатлантске безбедности", изјавио је Озеров.
Антируска хистерија и хладноратовске игре
Руски политиколог, директор Фонда за развој високих технологија Николај Димлевич, у разговору за радио Спутњик оцењује да се наставља антируска хистерија коју воде Вашингтон и НАТО, упозоравајући да Русија веома озбиљно разматра постављање система „Искандер".
„И ови тајни преговори који се воде у контексту састанка Г7 у Немачкој заправо говоре о томе колико су Американци решени да с речи о хладном, психолошком рату који се већ води на територији читаве Источне Европе, на самој граници с Русијом, пређу на конкретна дела", упозорава Димлевич.
Војни аналитичар Зоран Драгишић, међутим, сматра да америчке претње Русији не треба схватати превише озбиљно.
„Од најаве до размештања ракета малог и средњег домета је веома велики пут. С једне стране треба имати у виду НАТО као војно-политички савез, а с друге стране Сједињене Америчке Државе, које на бази билатералне помоћи желе да помогну источноевропским савезницима. Шта ће се дешавати, наравно, зависиће од става Русије, од развоја ситуације у Украјини, од односа источноевропских земаља и Русије, тако да то је у овом тренутку то је више једно пипање пулса, док од конкретног размештања тих ракета за сада нема ништа", уверен је Драгишић.
Овај војни аналитичар сматра да је реч о, како каже, хладноратовским играма и додаје да се нада да ће и Русија и западни савезници смоћи снаге да пронађу минимум заједничких интереса да ситуација с Украјином не би даље ескалирала јер од наставка сукоба сви имају штете.
Руски сенатор Виктор Озеров истакао је да је бесмислено плашити Русију претњама о размештању ракета у Европи и поручује да се с Москвом може само договарати „на пријатељским основама".
„Ниво борбене готовости Оружаних снага Руске Федерације је такав да Русија може да одоли било каквим претњама", закључио је Озеров.
У последње време Русија и САД све чешће окривљују једна другу за разраду наоружања обухваћеног споразумом закљученим 1987. године.
У марту је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио да је Русија у више наврата позивала САД на „конкретне консултације", како би од америчке стране добила чињенице које поткрепљују тврдње о непоштовању Споразума, уместо да слуша „празне оптужбе". Ипак, за сада таквих контатаката међу државама нема.
Споразум су САД и СССР потписали 1987, а на снагу је ступио следеће године. Земље су се обавезале да потпуно униште своје ракете средњег (са радијусом од 1 до 5,5 хиљада километара) и кратког домета (500 — 1 хиљада километара). Године 1991. Споразум је био испуњен, до 2001. године вођене су узајамне инспекције. При томе, друге земље света као и раније могу да располажу таквим ракетама.
Пентагон је у априлу саопштио да би ракете из Русије могле напасти САД. Као одговор, заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов је навео да је Министарство одбране више пута предлагало колегама из САД да покажу конкретна документа која сведоче да Москва крши споразум, „Ако постоје конкретне чињенице — покажите их. На данашњи дан могу рећи да не кршимо споразум о РСМД", нагласио је Антонов.
