На скупу посвећеном безбедносним и трансатлантским питањима у југоисточној Европи, помоћник генералног секретара Алијансе за јавну дипломатију Тед Вајтсајд поручио је пак да НАТО није затворен савез и да се нада брзом чланству држава региона.
Форум у Будви, годишња конференција која се бави питањима безбедности, ове године разматра питање јачања стабилности Балкана кроз проширење и позиционирање НАТО-а на глобалној сцени.
Скуп је отворио Мило Ђукановић, премијер Црне Горе, која је подељена по питању чланства у Алијанси. Ђукановић је рекао да земље региона своју безбедност могу чувати само у оквиру евроатлантске заједнице и истакао да Црна Гора припада том кругу без обзира на приче о неутралности. Да ли је неутралност земаља региона заиста неизводљива, како сматра црногорски премијер?
Лидер Покрета за неутралност Црне Горе Марко Милачић одлучно одбацује такав став Ђукановића. „Требало би га упутити на, рецимо, Малту или Ирску, неутралне земље Европске уније а таквих је још четири у Европи. Дакле, ако су те земље илузија онда је и неутралност илузија“, сматра он.
Суштински, неутралност не да није илузија, већ је то најбољи концепт у полицентричном свету у каквом данас живимо. То показује и политичка историја и теорија међународних односа. Црна Гора као мала и медитеранска земља не сме да буде део сукобљених блокова. То би било веома ризично по њену безбедност“, каже Милачић за Спутњик.
Он напомиње да недавна истраживања показују да неутралност подржава 51 одсто грађана Црне Горе и додаје да Ђукановићеве изјаве треба узимати са огромном резервом.
„То је човек из криминогеног миљеа, чија слобода директно зависи од воље Вашингтона, тако да сваком својом изјавом, а нарочито оном геополитичком, он заправо купује своју некажњивост и опстанак на власти. Тако да када Ђукановић и његови говоре о НАТО интеграцијама и када их промовишу они заправо не промовишу наводну безбедност Црне Горе, већ своју личну безбедност и безбедност малог броја њима блиских породица“, тврди Милачић.
Аналитичар Душан Пророковић каже да се на примеру Аустрије, Швајцарске, Финске, Шведске и Ирске, које нису чланице Алијансе, може видети да је неутралност и те како могућа.
„Има простора да се води политика, оваква каква је у Србији данас, с једне стране. С друге стране, посматрајући источну Европу и Блиски исток пре свега, НАТО све више постаје део проблема, а не део решења. После 1992. године, НАТО се претворио у средство за остваривање америчких геополитичких циљева. Европске државе попут Немачке и Француске још од 1999. године све чешће протестују и све ређе следе у стопу спољнополитичке и војне авантуре Америке, што иде у прилог овој тези. Због свега тога, мислим да је и будућност НАТО-а и те како упитна. Много већа авантура би била сада улазити у НАТО“, сматра Пророковић.
Коментаришући спекулације да једна земља не може у ЕУ ако не уђе у НАТО, Пророковић каже да геостратегијски интереси САД и ЕУ нису баш исти и да би било глупо условљавати чланство у ЕУ чланством у НАТО-у, а да је и сама Унија суочена са превише проблема, те да је и њена будућност много упитнија него будућност НАТО-а.
„Изазови са којима се срећу сада надилазе све капацитете Европске уније тако да нас очекује један врло неспокојан период наредних десетак година, када ће се одлучивати о будућности ЕУ и НАТО-а и некој новој безбедносној конструкцији“, наводи саговорник Спутњика.
Министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која је учесник форума, није се бавила темом неутралности. Она је рекла да је Србија незаменљив фактор стабилности у региону и значајан фактор промоције безбедности у Европи.
