Оно што је за Њујорчане Централ парк или за Лондонце Хајд парк, то је за Московљане Парк Горког.
„Уређењем простора на Ушћу по узору на ово московско излетиште, омогућили бисмо грађанима да квалитетно проводе време на реци, повећали бисмо атрактивност најлепшег дела Београда, као и туристичку понуду града“, рекао је Мали по повратку из Москве овог месеца.
Рај у центру мегалополиса
Парк културе, како га још Московљани називају, најпопуларнија је, најпосећенија и најлепша зелена оаза руске престонице. Дневно га посети више од 40 хиљада људи, а викендом и празницима више од 250 хиљада.
Москва је космополитски град, живи 24 сата и никад не спава. У њој има свега, само је времена мало.
А овде, у Парку Горког, човек просто заборавља да се налази у самом центру ужурбаног мегалополиса. Изгледа као да је време стало и да га одједном имамо на претек. Сви проблеми, све обавезе, сви притисци са којима се свакодневно суочавамо остају негде далеко, ван капија и зидина.
Кад се прође кроз Тријумфална врата овог парка престаје и градска бука, и сирене коју нервозни возачи упорно притискају. Чује се само цвркут птица, жамор воде у фонтанама, понеки улични свирач, радосна граја деце и гласови родитеља који их упорно дозивају. Из околних кафића и ресторана, смештених у сенци старих липа, бреза, топола, допире тиха, пријатна музика.
Овде свако може да пронађе нешто за себе и по свом укусу: да се осами у неком скривеном кутку парка, да прошета по беспрекорно уређеним алејама „Нескучног сада“ (у преводу: Врта у коме није досадно), да се провоза чамцем, да се рекреира или бави спортом, да прави пикник са пријатељима на трави или просто да се сунча.
„У Совјетском савезу било је незамисливо да неко тако лежи на трави. Уопште, свуда је било забрањено да се на травњацима седи и лежи. Сада се то променило“, каже културни радник РФ Галина Кирина, не кријући да је радује што су по травњацима разбацани шарени јастуци и што деца могу слободно да трче.
У Москви је све грандиозно
Централним делом парка доминира језеро, површине веће од пет хиљада квадратних метара. Неки се возе чамцима, други седе на зидићу око језера и ћутке посматрају воду и пролазнике, трећи весело чаврљају са пријатељима, четврти читају књигу или слушају музику…
Парк је дугачак седам километара дуж обале реке Москве. „Набережна“, како је Руси зову, омиљени је кутак многих. Ту се налази дрвена плажа са тереном за одбојку на песку, понека башта за предах, а у близини су и остали спортски терени: за фудбал, кошарку, тенис, хокеј…
Парк, уосталом као и све у Москви, задивљује својом грандиозношћу. Простире се на површини од око 250 хектара, укључујући Партнерни део (44,6 хектара), „Нескучни сад“ (65,5 хектара), природни резерват Воробјове горе (96,9 хектара) и зелене површине Московског државног универзитета — МГУ (43,2 хектара).
„Ја сам тек почела да се упознајем Москву и недавно сам први пут била у овом фантастичном парку. Одушевљена сам његовом величином и лепотом и зато му се сада радо враћам. Има забаве за свачији укус: и часови плеса на обали крај реке, и спортски терени и тргови за скејтборд са скакаоницама. Има пуно цвећа, лепе природе, атракција, кафића, занимљивих кутака, бесплатних тоалета. Могу да се изнајме чамци, ролери или бицикли. Све је савршено осмишљено, мислило се на сваку ситницу“, каже Настја Шосева, која се недавно доселила у руску престоницу из Саратова.
Парк је готово немогуће обићи у једном дану. Ту су смештени и бројни културно-историјски споменици, укључујући и споменик Максима Горког. Музеј савремене уметности, Зелени театар, Народни опсерваторијум…
„Ово је одлично место за разоноду, рекреацију и одмор. Верујем да је посебно интересантно деци. Мени се нарочито свиђа што у дечијем кутку има лабудова, зечева, патки“, додаје Шосева.
Шетња кроз историју
Некада се на територији Парка Горког налазило имање чувеног кнеза Трубецког, познато не само по својим величанственим здањима, већ и по предивној ботаничкој башти у којој су припадници московског високог друштва волели да се одмарају.
Данас се оно може обићи индивидуално или са водичем.
„Шетња кроз историју“, уз професионалног туристичког водича, или (раз)откривање митова и легенди „Нескучног сада“, посебно је занимљива. „Нескучни сад“ настао је почетком 18. века и скрива у себи занимљиве историјске приче о стварању Ваздушног театра и тајним састанцима Катарине Друге, а чува и судбину тајанствене „Пикове даме“.
Парк је отворен у августу 1928. године, и током своје дуге историје је увек тачно одражавао дух времена у којем „живи“. Тридесетих година прошлог века главни задатак му је био да спроведе широку политичко-васпитну и културно-образовану мисију међу совјетским радницима, и да организује и употпуни њихово слободно време.
У парк се улази кроз монументалну капију од ливеног гвожђа са мермерним постољем и величанствени централни улаз у облику Тријумфалних врата који је парк добио приликом реконструкције средином педесетих година.
Московљани који памте то време, сећају се изложбених павиљона, тениских терена, вештачког језера, разних атракција и специјалног градића за децу. Таквог парка, у то доба, није било нигде уз свету. У дечијем градићу отворена је и прва дечија железничка пруга, а радио је и циркус.
Своје пуно име, које и данас носи — Централни парк културе и одмора (ЦПКиО) по имену Максима Горког — добио је 1932. — у години када је чувени совјетски писац обележавао 40 година рада. Од свог постанка је био као што му и име каже, главно место за одмор, и културне манифестације совјетске престонице, али је деведесетих у њему никло на стотине бесправних објеката — тезги, киосака са брзом храном, кафића и ресторана, па је више подсећао на вашариште него на славну традицију. Прави Московљани су почели да га избегавају…
Велики преображај у 21. веку
Коначно, 2011. парк је приватизован и потпуно се преобразио. Уклоњени су киосци и стари луна-парк из деведесетих. Постављене су нове атракције, уметничке инсталације, скулптуре из совјетског времена су обновљене, отворени су музеји, креативни простори за децу и одрасле, разни клубови, мини золошки врт и
спортски терени за готово све видове спорта… Овде се данас одржавају фестивали, концерти, изложбе и разни перформанси, одржавају се филмске пројекције и позоришне представе, држе се бесплатни часови плеса, аеробика и јоге, организују се спортски турнири, поетске вечери, дечије радионице и екскурзије, а ради и школа уметничког клизања. Могу се изнајмити чамци, педалине или бицикли.
Уз све то, бесплатан улаз, вај-фај покривеност, бројне атракције, нове зоне у духу најсавременијих трендова у дизајну, учиниле су Парк Горки поново једним од омиљених места Московљана и гостију престонице.
Парк културе је, кажу Московљани, јединствен не само у Русији, већ и у свету. Овде је у зиму 2011. отворено највеће клизалиште са вештачким ледом у Европи, на којем је клизање могуће чак и када је температура у плусу (до +15). Зими се организују и бројни фестивали, а један од интересантнијих је прављене фигура од леда.
Више пута је проглашаван најлепшим парком Русије, због чега је добио и бројна признања.
„Уређење парка на Ушћу могло би да буде у оквиру планираног унапређења квалитета јавног простора у граду, што би требало да допринесе развоју туризма, а што је један од приоритета градске власти“, саопштено је из Градске управе града Београда.