На брифингу у Минхену објављена је резолуција Групе седам о раду управо завршеног самита. У њој се говори да су лидери „седморке“ спремни да уведу и нове мере ограничења Русији због ситуације у Украјини. Додаје се, између осталог, и да нове мере треба да „повећају цену коју Русија мора да плати, ако то њени поступци буду захтевали“.
На дневном реду Г7 били су разговори о Ирану, Грчкој, о глобалном отопљавању, правима жена, о еболи, претњама радикалних исламиста… Али главна тема ипак је била Украјина.
Пред почетак самита агенција Ројтерс је јавила, позивајући се на дипломатске изворе, да ће лидери „седморке“ неформално разговарати о продужењу европских санкција Русији, док формална одлука припада министрима спољних послова ЕУ, који ће се у Бриселу састати касније овог месеца.
Шетња уз пиво у Баварској
Ако је неко помислио да је то значило да ће лидери седам економски најјачих земаља света озбиљно дискутовати о решавању украјинске кризе — грдно се преварио. Да се колеге из Француске, Велике Британије, Јапана, Италије и Канаде не би превише мучиле размишљањем и тражењем најбоље варијанте, унапред су се састали они који себе сматрају господарима света и своје ставове сервирали као „саопштење Беле куће“.
Ангела Меркел и Барак Обама разговарали су о актуелној кризи у Украјини „и сложили се да би трајање санкција Русији требало да буде јасно повезано са њеним потпуним испуњењем споразума из Минска и поштовањем суверенитета Украјине“, каже се у саопштењу.
Дакле, немојте ни о чему да мислите, шетајте по Баварској, пијте пиво, а ми смо већ донели одлуку. Наравно да ни Европа неће морати да троши време на дискусију о сврсисходности санкција (тамо већ одавно у њих не верују), све је и за њих већ „неформално“ решено: санкције Русији су — заувек! И много је поштеније да се не ограничавају временски, јер сваки пут кад дође време за укидање или (продужавање) — букне нови сукоб у Украјини, људи гину, а онда, кад се санкције продуже, почну колико-толико да се поштују Мински споразуми.
Вечне санкције
Премијер Канаде имао је и свој „амандман“ на договор два лидера — док је Путин на власти, Русија се неће вратити Групу седам.
Санкције Русији уведене су пре годину дана, али ограничења за сарадњу с њом — готово да су увек постојала. Они који боље памте, сетиће се трајања Џексон-Вениковог амандмана којим је 1974. године Америка увела ограничења Совјетском Савезу зато што није било дозвољено Јеврејима да напусте земљу. Иако од 1985. године сви грађани СССР-а (а потом и Русије) имају слободу кретања, па и емиграције, па се огроман број Јевреја несметано населио у Израелу, Џексон-Веников амандман је наставио да важи све до 2012. Занимљиво је да су истом одлуком прихваћена нова ограничења под новим именом — Закон Магнитског. Потом су дошле санкције. Не треба се чудити ако истовремено са укидањем санкција (кад-тад то ће се догодити) буде донет неки нови закон, или амандман који ће имати исту или сличну функцију.
Ко профитира од санкција?
Услов свих услов — „потпуно испуњење Минских споразума“ Русија једноставно не може да испуни, просто зато што главни актери не желе да се то догоди. Рат у Украјини је потребан да би се формално оправдао покушај изолације Русије.
И мада Кремљ шаље помирљиве изјаве и труди се да верује у здрав разум уједињене Европе, која трпи и те какве губитке, и њени званичници све чешће говоре о потреби сарадње са Русијом, Обама је одлучан — Москва треба да плати што већу цену за Крим.
Треба га разумети — за разлику од Европе, Америка на санкцијама профитира. И то двоструко — с једне стране њени бизнисмени настављају без икаквих препрека сарадњу са Русијом, а с друге плаши Европу несташицом руског гаса и тако трасира пут за продају свог плавог горива — једног дана, кад буде спремна. А дотле — треба се само сетити шта је Викторија Нуланд рекла кад је заједно са америчким абасадором у Украјини формирала револуционарну владу „ј…ш ЕУ“.
