„Фондација Клинтон“ је на самом почетку кампање изазвала низ напада на Хилари Клинтон због примања донација страних земаља и компанија које су потенцијално имале интерес да утичу на неке од одлука Стејт департмента у време док је на његовом челу била Хилари.
Клинтонови су такође критиковани због тога што су зарађивали милионе долара од својих говора откад су напустили службу у Влади.
Републиканци и медијски коментатори сматрају да би то могло да доведе до сукоба интереса, пише британски „Гардијан“.
Према ранијем писању „Блумбега“, неки од тих говора су коштали између 500.000 и милион долара, а приближно 100 говора је од 2002. године Фондацији донело између 12 и 26 милиона долара.
У интервјуу за телевизију „Блумберг“ јуче у Денверу, Клинтон је рекао да ће, уколико Хилари дође у Белу кућу, престати да држи плаћене говоре, али да ће наставити да држи бесплатне говоре о стварима које га занимају, јер му то причињава задовољство.
Када је реч о Фондацији, Хилари ће одлучити да ли ће Бил остати у Клинтоновој Глобалној иницијативи, која је део Фондације, а окупља светске лидере у циљу решавања глобалних изазова.
„Она ће одлучити где ћу бити најпотребнији, укључујући и то да будем поред ње да јој улијем енергију и добро расположење ујутро“, рекао је Бил Клинтон, а преноси АП.
Клинтон је признао да неке од донација у износу од две милијарде долара могу деловати контроверзно уколико се гледају кроз политичке наочаре, али је истакао да су прихваћене са најбољим намерама.
„Да ли је ико доказао да смо радили било шта спорно са тим новцем? Није“, рекао је он.
Добротворна фондација је основана после његовог председничког мандата пре више од десет година, подсетио је Бил Клинтон, рекавши да нико тада није мислио да ће се Хилари кандидовати за председника и да ће све што су радили бити третирано са претпоставком да су учинили нешто лоше.
Он је као пример навео донацију од 500.000 долара примљену од Алжира 2010. године, којом је прекршена забрана примања донација од страних држава коју је увела Обамина администрација.
Донација је стигла два дана после земљотреса на Хаитију, који је однео више од 230.000 живота.
„Повређени су на улицама добијали анестезију вотком, јер су болнице биле уништене, и ја сам сматрао да треба прихватити помоћ од сваког ко је понуди. Има веома мало земаља на свету од којих не би прихватио помоћ за Хаити“, додао је бивши амерички председник.
У интервјуу за Си-Ен-Ен, који ће бити емитован у недељу, Клинтон је рекао да „никад не знате шта су мотиви људи за донације“, али да није приметио да се било ко труди да добије противуслуге.
Он је рекао да Фондација има „стриктну“ политику против корупције и да је неколико истакнутих републиканаца, попут бившег председника Џорџа Буша и председничког кандидата у 2012. години Мита Ромнија, говорило на њеним скуповима.
