Министар финансија Исланда најавио је увођење посебног пореза од 39 одсто којим ће се опорезивати новац који штедише желе да повуку из локалних банака и преселити их у иностранство.
Исланд се на овакав потез одлучио јер желе спречити одлив новца из својих банака, због ублажавања строгих банкарских правила уведених пре шест година, пише британски „Индепендент“.
Осим тога, омогућили су да се директорима банака суди као криминалцима, за разлику од САД и Европе, где су банке добиле новчане казне због неправилности у пословању, док су се њихови челници извукли некажњено.
Банкари добили до пет година затвора
Извршни директор, председник, директор луксембуршке подружнице и други највећи деоничар исландске „Кауптинг банке“ у фебруару ове године осуђени су на четири до пет година затвора.
Док су многе владе широм света прискочиле у помоћ банкама и санирале их новцем порезних обвезника, Исланд се одлучио на другачији приступ. Осигурали су само новац домаћих власника банковних рачуна и ограничили исплате.
Иако је, као и готово све друге земље, Исланд претрпео тежак ударац због финансијске кризе, данас је на путу сигурног опоравка, а како признаје и Међународни монетарни фонд, опоравак је постигнут без угрожавања јавног система здравства и школства.
Стопа незапослености пала је на само четири одсто, чиме је Исланд међу најуспешнијим земљама по том критеријуму.
Уместо одржавања вештачке вредности локалне валуте, прихватили су инфлацију. То је подигло цене на домаћем тржишту, али и помогло јачању извоза.
Исланд је био прва земља у Европи коју је погодила финансијска криза, али је исто тако и прва чија економија се вратила на ниво пре кризе.
Привредни раст је прошле године успорен, али очекује се да ће ове и следеће године достићи три одсто, захваљујући снажној домаћој потражњи и туризму.
Инфлација је тренутно на 0,8 одсто, што је испод циљане од 2,5 одсто, а ове године очекује се и реални раст плата од приближно 6 одсто.
Јавне финансије су такође у солидном стању, па је прорачун први пут у седам година имао суфицит, односно вишак од 1,8 одсто БДП-а.
