Пре 25 година, тачније 12. јуна 1990. године, усвојена је Декларација о државном суверенитету Русије, а кроз тачно годину дана, 12. јуна 1991. одржани су директни избори за председника земље, први у историји Русије. Свој званични назив — Дан Русије — празник је добио 2002. и слави се у целој земљи.
Може се рећи да је ово први велики државни празник модерне руске историје. Свечаности, празничне шетње и велики ватромети допринели су да се у Русији повећа свест грађана о значају тог дана — који је, пре свега, празник грађанског мира, договора и слободе.
Директорка Центра за изучавање елита при социолошком институту РАН Олга Криштановска рекла је да се Дан Русије сматра симболом патриотизма и јединства народа.
„Ово није само државни празник, већ и празник сваког грађанина Русије“, истакла је она, додајући да је дуго овај празник био формалност.
„Људи нису заправо знали какав је то празник и шта се ту уопште слави. Сада се ситуација мења, јер су се и осећања у земљи променила. Сада је поново присутан понос и зато се сада овом празнику поклања посебна пажња. Грађани са задовољством истичу руске заставе на балконима, аутомобилима, док раније тога није било“, нагласила је она.
Директор Института руске историје РАН Јуриј Петров каже да је овај дан важан јер симболише и почетак председничког облика владавине у Русији.
„Овај дан је непосредно повезан са конкретном политичком ситуацијом са почетка 90-их година, са борбом Бориса Јељцина против конзервативног совјетског руководства са једне стране и са покушајима даљег осипања територије саме РСФСР са друге“, истакао је Петров.
Један од најмлађих државних празника обележава се управо на месту које симболише руску државност — у Кремљу, где се традиционално одржава свечани пријем.
Још једна традиција је установљена на овај дан — уручивање државних награда Руске Федерације. Лекарима, научницима, друштвеним делатницима, космонаутима, уметницима, додељују се највише државне награде, чиме се жели показати колико су важни сви они који државу воде у боље сутра.
