Приоритет уније у региону је гасна интерконекција између Бугарске и Србије и спајање са гасним терминалом у Хрватској, изјавио је он за Радио-телевизију Србије.
Шефчович, који је завршио дводневну посету Београду, каже да је за ЕУ регионални приоритет бугарско-српска гасна интерконекција, а спремни су да из својих фондова подрже енергетску диверсификацију коју саветују Србији.
Што се руских планова тиче, Европска унија жели да место испоруке гаса буде у Европи, а не на турској граници.
На питање да ли, када саветује Србију да диверсификује своје енергетско снабдевање, заправо поручује Србији да се дистанцира од Русије, он каже — дефинитивно не.
„Оно што бисмо желели да постигнемо јесте да свака европска земља има већу енергетску безбедност, а то значи приступ најмање три различита извора гаса. Јер то повећава конкуренцију, што позитивно утиче на цену. А и енергетска безбедност је већа“, рекао је Шефчович.
Одговарајући на питање да ли то значи да он нема ништа против да се „Турски ток“ протегне до Србије, он каже:
„О ’Турском току‘ бисмо морали да поразговарамо, јер о њему до сада знамо само са прес-конференција. А нама је потребно да знамо какав ће утицај то имати на комплетну енергетску безбедност у Европи и да ли ће се поштовати европски закони. А наравно да то отвара и питање Украјине. Тај ток мора да се сачува, ту имамо гасоводе који се користе деценијама, чак и током Хладног рата. Тако да о ’Турском току‘ треба да разговарамо у конструктивној атмосфери, да сагледамо комерцијалну страну пројекта и да видимо како ће се уклопити у стратегију енергетске уније“.
Он је додао да је ЕУ у врло интензивној комуникацији са руским партнерима, поготово о питању трилатералних преговора са Украјином и о такозваном „зимском пакету“.
„Покушавамо да се договоримо да, као и прошле зиме, гас тече кроз Украјину и у Украјину. Дакле, желимо да се то добро искуство понови следеће зиме. У врло смо интензивним разговорима, али су они концентрисани на ова питања, тако да о другим питањима тек треба детаљније да разговарамо“, каже Шефчович.
На питање да ли је био изненађен када је Русија одустала од „Јужног тока“ он каже: „А ко није био изненађен?“
„Јуче сам то чуо овде од српских званичника, раније од представника гасних компанија у Европи, од представника земаља кроз које је ’Јужни ток‘ требало да прође. Мислим да смо сви за ту вест чули на прес-конференцији. Мислим да треба да се померимо од прес-конференција ка уобичајеним преговорима и да разјаснимо неке ствари. Рецимо, за Европску унију је важно да места за испоруку гаса буду у Европи, а не на турској граници. Примили смо то к знању. За неке државе, попут Бугарске, то је било велико изненађење. Створило је многе бриге око енергетске безбедности“, додао је Шефчович.
Одговарајући на питање како ће подржати енергетску диверсификацију Србије, он каже:
„Са премијером Вучићем и министром енергетике Антићем разговарали смо о бугарско-српском гасном интерконектору. Мислимо да је то веома важан део наших планова. Нешто се може финансирати из европског буџета са бугарске стране, из Кохезија фонда за повезивање европских капацитета, постоји могућност финансирања из ИПА фондова за Србију.“
„Како сам овде разумео, требало би укључити Европску инвестициону банку и Европску банку за реконструкцију и развој како бисмо били сигурни да је новца довољно за ову бугарско-српску интерконекцију“, додаје он.
„Ми видимо Србију и друге земље-кандидате као део пројекта Енергетске уније. Србија може да присуствује свим припремама и састанцима о енергетској безбедности у региону. Радићемо врло блиско са Србијом на интерконекцијама. То је била тема данашњег разговора. Говорили смо о стабилном повезивању Србије са ЛНГ терминалом који се гради у Хрватској, што би отворило нове опције“, каже Шефчович.
На питање да ли је пројекат Енергетске уније представљен некоме у Русији, одговара потврдно.
„А они су веома заинтересовани. Био сам у Москви у јануару. Тада смо били тек у припремној фази… Ми их видимо као веома важног енергетског партнера и верујем да ће то остати и у будућности.“