Пиротски качкаваљ, пиротска пеглана кобасица позната због својих афродизијачких својстава и као „пиротска вијагра“, јагњетина и надалеко чувени пиротски роштиљ, али и српски кајмак и ајвар, постали су прави хит међу гурманима у Москви.
Московљани све те српске и пиротске специјалитете могу да пробају захваљујући ресторану српске националне кухиње „Суботица“, чији је власник Пироћанац Срђан Тошић.
Осим квалитетне хране, Руси су „на први гутљај“ заволели и српску ракију, коју су научили да пију искључиво из српског чокања, па је и чокањ постао тражени артикал у Москви захваљујући предузимљивом Пироћанцу и његовој супрузи Рускињи Лидији Вољновој Тошић.
Власник ресторана, чији назив нема везе са градом Суботицом, већ са суботом као даном у недељи, каже да је у Русији од 2005. године.
„Угоститељством се бавим више од 25 године. У Пироту сам завршио средњу, а у Београду вишу угоститељску школу. До прошле године сам радио у рибљем ресторану у Русији, а прошле године сам уз помоћ руских партнера отворио ресторан српске националне кухиње ’Суботица‘ у центру Москве, недалеко од Кремља. Ангажовао сам два Пироћанца, а и остали запослени су Срби из Лознице, Шапца, Београда“, каже Тошић.
Руси воле српски роштиљ
Он каже да када је о специјалитетима реч да Руси, пошто воле да путују и посећују Србију и Црну Гору и знају за наше специјалитете, веома често наручују роштиљ, гурманску или пуњену пљескавицу, ћевапе у сланини.
„Врло је популарна телетина коју печемо у сачу. Из Пирота сам донео сач како би у њему спремали телетину и јагњетину. Руси воле и наше ракије, вина и све оно што спремамо у ресторану. А све припремамо сами, па и кобасице и друге специјалитете“, каже Тошић за Танјуг и додаје да се из Србије у Русију увози српски кајмак и ајвар и да Руси не могу да замисле ручак без ових производа.
„Из Пирота у Москву доносимо наш пиротски качкаваљ, пеглану кобасицу, паприку у павлаци, из централне Србије кајмак и ајвар, који Руси обожавају и то обавезно мора да им стоји на столу“, каже Срђан.
Његова супруга Лидија Вољнова Тошић каже да Руси обожавају српску храну јер воле месо, а српска кухиња обилује специјалитетима од меса.
Нема ракије без чокања
„И ми имамо роштиљ, али он није толико укусан, а ваш роштиљ је много укуснији и много су веће порције, што је још један разлог због чега Руси воле српску храну и роштиљ. Такође су и цене приступачне. Руси посебно воле млечне прерађевине из Србије“, каже Лидија.
Она истиче да је „бели домаћи сир, а посебно пиротски качкаваљ, кога у Русији називамо српским пармезаном, који је тврд и слан, посебно постао популаран након увођења санкција Русији. Такође, веома је интересантна пиротска пеглана кобасица. У Русији немамо сличан производ, који је потпуно органски, природан и суши се на ветру, а тако веома пикантног укуса“.
Она додаје и да су српске ракије веома популарне у Русији.
„Руси воле жестоке напитке, а српске ракије су веома квалитетне и праве се од воћа, од кајсије, шљиве, дуње и другог воћа, због чега их Руси посебно воле. Још интересантније је да су Руси, откад смо почели да служимо ракију у српском традиционалном чокању, одмах заволели чокање тако да сада увек инсистирају да им ракија буде послужена у чокању, који је део српске традиције“, прича Лидија.
Пирот — Мека за гурмане
Један од најпознатијих и најнаграђиванијих пиротских угоститеља Бобан Танчић власник кафане „Ладна вода“, каже да га не чуди да су управо пиротски и српски кулинари веома тражени у Русији.
„Пирот заиста има специјалитете који привлаче велики број туриста из целог света. Ми смо имали госте из целог света, из Америке, Кине, Јапана, често нам долазе амбасадори, а недавно нам се десило да једна госпођа дође из Енглеске да проба пиротски специјалитет ’чомлек‘, који се прави од јагњећег меса, а рецепт је стар више од 500 година. Она је из Лондона дошла искључиво да би пробала тај специјалитет“, каже Танчић.
Он са поносом истиче да Пирот има веома добар роштиљ, који је, како каже, најбољи у Србији и по коме је Пирот постао веома познат.
„На западу кухиње праве храну од генетски модификованог меса и намирница много слабијег квалитета, док код нас у Пироту то још увек, на срећу, није случај“, нагласио је Танчић.
