Саговорници Спутњика Александра Смиљанић, бивша министарка телекомуникација (2007-2008) и Мирослав Јоксимовић, председник Синдиката Телекома Србија кажу да Србија ни по коју цену не сме продати профитабилну фирму попут „Телекома“.
Смиљанићева каже да је главни разлог да се „Телеком“ не прода то што остварује велики приход и додаје да ће, ако би дошло до продаје, профит одлазити из земље, што значи да ћемо имати мање радних места као и мање плате и пензије у држави.
Дугогодишњи притисак ММФ-а
„Продаја ће врло лоше утицати и на сектор информационо-комуникационих технологија које су данас у свету најпрофитабилнија привредна грана. Држава би требало да искористи ’Телеком‘ као полугу за развој ове индустрије, а не да потпуно изгуби контролу над њом и да, заправо, проузрокује велика отпуштања у овој области“, сматра бивша министарка.
Председник Синдиката Телекома Србија Мирослав Јоксимовић сматра да та компанија не сме да се приватизује зато што остварује добит од 150 милиона евра годишње, пуни буџет, инвестира у телекомуникације више од осталих оператера, отплаћује државни дуг за Републику Српску и што се, поврх свега, шири у региону. Он додаје да би продајом „Телекома“ држава Србија признала да није у стању да води профитабилну компанију.
„Очигледан је притисак ММФ-а да се прода ’Телеком‘ и тај притисак траје дуги низ година. Њихов став је да све мора да изађе из државног и пређе у приватно власништво. Притом се не обраћа пажња на то да би нас купили државни телекоми. Дакле, ми дајемо своје државно власништво у руке друге државе. Проблем је, поред притиска ММФ-а, и то што смо мала земља и не можемо да се одупремо страним инвеститорима. А нису сви страни инвеститори добри за ову државу“, сматра Јоксимовић.
Према његовим речима, примедбе „неолиберала“ о страначком запошљавању које „убија“ вредност „Телекома“ не стоје, иако признаје да је страначког запошљавања било. Јоксимовић каже да се страначко запошљавање не може спречити — све власти су то радиле, али да то није нанело неку видљиву штету компанији.
Безбедносни ризик
„На пример, ’Дојче телеком‘ је 2,4 пута у минусу, туже га за многобројне афере, где год су куповали појавио се неки црни новац, али им нису доказали ништа. Ја не могу да тврдим да у ’Телекому Србије‘ корупција не постоји, али не могу да је докажем. Уколико корупција и постоји, она је на нивоу статистичке грешке, јер не би добит предузећа била 150 милиона евра годишње да је неко много крао“, каже Јоксимовић.
Александра Смиљанић каже да и да би продаја „Телекома“ била велики ризик по безбедност Србије зато што сав саобраћај у држави пролази кроз „Телекомову“ инфраструктуру.
„Телеком има ту доминантну фиксну инфраструктуру коју користе сви остали оператери, тако да ће све информације бити доступне том будућем оператеру који ће очигледно бити страна компанија. Као што видимо, данас неке државне институције шпијунирају из политичких разлога, а имамо и разне врсте привредне шпијунаже. Наравно да није добро да таква инфраструктура буде у рукама стране фирме“, упозорава Смиљанићева.
Има ли смисла борити се?
Иако су противници приватизације „државне сребрнине“, и Смиљанићева и Јоксимовић сматрају да ће „Телеком“ пре или касније добити страног власника.
„Свесна сам да је врло тешко у датој политичкој ситуацији спречити овакве приватизације, међутим, ми можемо да објашњавамо шта се ту дешава, да људи схвате да то није у њиховом интересу и да то није по закону и да би држава требало да штити интересе својих грађана а не да их угрожава. Кад довољан број људи буде разумео шта су узроци ове изузетно лоше економске ситуације код нас, онда ће знати против чега да се боре и биће их лакше покренути“, каже Смиљанићева.
И Јоксимовић је убеђен да ће највероватније „Дојче телеком“, пре или касније, постати власник „Телекома Србије“. Према његовим информацијама, у куповину српског оператера могао би се умешати и аустријски, али по свему судећи купац ће бити „Дојче телеком“, јер је покуповао све важније оператере у региону осим српског, који им фали да „заокруже причу".
„Не сумњам да ће нас некад ’Дојче телеком‘ купити и да је све ово до сада било одлагање на 5, 10 или 20 година, али они ће нас на крају узети. Оно што је важно и оно што ја причам је да се сачува контролни пакет акција, да се као држава заштитимо“, закључује Јоксимовић.
